Празнује се четрдесети дан после Васкрса и пада увек у четвртак 6. седмице после Васкрса. Црквене песме тога дана час показују туту апостола услед раздвајања од њиховог Божанског Учитеља, час њихову радост поводом славе Господа, која им је откривена у догађају Његовог Вазнесења на небо и седења са десне стране Оца, а такође и поводом тога што им је обећан Дух Свети. У исто време подсећа нас и на други долазак Господњи.
Свеноћно бденије се служи као и обично за дванаест Господњих празника, без пасхалних песама. Али на јутрењу, после читања Јеванђеља које говори о васкрсењу Христовом, пева се „Воскресеније Христово видјевше…“ На Литурсији уместо „Видјехом свјет истиниј…“ до оданија Вазнесења пева се тропар: „Вознесалсја јеси во славје, Христе Боже наш, радост сотворивиј учеником, објетованијем Свјатаго Духа, извешченим им бившем благословенијем, јако Ти јеси Син Божији, Избавитељ мира“. Оданије Вазнесења је девет дана касније, у петак 7. седмице после Васкрса. На сам празник пева се катавасија Педесетнице: „Божественим покровен“, а од Вазнесења до оданија: „Спаситељу Богу“. Ако на дан Вазнесења падне храмовни празник или велики светитељ, као на пример спомен светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова 8. маја или светих Константина и Јелене 21. маја, онда се служба служи, како је указано у Типику у посебној Марковој глави која се тако и зове „Богословова“ (поклапање Вазнесења са споменом светог Јована Богослова).
* * *
