Узнео си се у слави, Христе Боже наш, који си обрадовао ученике обећањем Светога Духа, пошто су били утврђени благословом, да си Ти Син Божији, Избавитељ света.
У празничном прилогу прочитајте:
Светописамска читања:
Вечерња
[Ис. 2 : 2-3.]
Тако говори Господ: јавиће се у потоња времена гора дома Господњег утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова, и стицаће се к њој сви народи. И ићи ће многи народи говорећи: Ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљевог, и учиће нас својим путевима, и ходићемо стазама Његовим.
[Ис. 62 : 10-12; 63 : 1-3, 7-9.]
Тако говори Господ: прођите, прођите кроз врата Моја, приправите пут Мој, и приправите пут народу Мојем, уклоните камење, подигните знамење народима. Ево, Господ огласи до крајева земаљских; реците кћери сионској: ево, Спаситељ твој иде; ево, плата је Његова код Њега и дело Његово пред Њим. И прозваће га народом светим, избављеним Господом; а ти ћеш се прозвати: град тражени, неостављени. Ко је Онај што иде из Едома, из Восора, у хаљинама црвено окапаним? Красно одевен, корачајући у величини силе своје? Ја говорим правду и суд спасења. Зашто Ти је одело црвеним окапано и хаљине Ти као у оног који гази у каци? Газих сам у каци, и нико између народа не беше са Мном. Помињаћу доброту Господњу, благотворење Господње за све што нам је учинио Господ, и мноштво добра што је учинио дому Израиљевом по милости својој и по великој доброти својој. Јер рече: зар нису народ Мој? зар ће синови изневерити? И би им Спас од сваке жалости њихове. Не заступник, ни анђео, већ сам Господ спасе их. Љубави своје ради и милости своје ради Он их Сам избави, и подиже их и носи их у све дане века.
[Зах. 14 : 4, 8-11.]
Тако говори Господ: и ноге ће Његове стати у тај дан на гори маслинској која је према Јерусалиму с истока сунца. И у тај ће дан протећи из Јерусалима вода жива, пола к мору првом а пола к мору последњем, и биће и лети и зими. И Господ ће бити Цар над свом земљом, у онај дан биће Господ Један. И име Његово Једно, окружујуће сву земљу и пустињу, од Гаваје до Римона с југа Јерусалиму. Који ће се подигнути и на свом месту пребивати, од врата Венијаминових до места где су прва врата, до врата на углу, и од куле Ананеилове до теска царевог. И они ће наставати у њему, и неће више бити проклетства, и веселиће се Јерусалим у поуздању.
На јутр.
У време оно, Исус, васкрснувши рано у први дан недјеље, јави се најприје Марији Магдалини, из које бјеше истјерао седам демона. И она отиде те јави онима што су били с њим, који плакаху и ридаху. А они чувши да је жив и да га је она видјела, не вјероваше. А послије тога јави се на путу двојици од њих у другоме обличју, кад су ишли у село. И они отишавши јавише осталима; али ни њима не вјероваше. Најпослије јави се њима Једанаесторици када бијаху за трпезом, и прекори их за њихово невјеровање и окорјелост срца, што не вјероваше онима који га видјеше васкрслога. И рече им: Идите по свему свијету и проповиједајте јеванђеље сваком створењу. Који повјерује и крсти се биће спасен, а који не вјерује биће осуђен. А знаци онима који вјерују биће ови: именом мојим изгониће демоне; говориће новим језицима; узимаће змије у руке; ако и смртно што попију, неће им наудити; на болеснике полагаће руке, и оздрављаће. А Господ пошто им ово изговори, узнесе се на небо и сједе Богу са десне стране. А они отидоше и проповиједаше свуда, и Господ им помагаше, и ријеч потврђиваше знацима који су се потом показивали. Амин.
На Лит.
Дап. 1 зач. (I, 1-12).
Прву ти књигу написах, о Теофиле, о свему што поче Исус и творити и учити до дана када се вазнесе, пошто Духом Светим даде заповјести апостолима које изабра, којима и по страдању своме показа себе жива многим истинитим доказима, јављајући им се четрдесет дана и говорећи о Царству Божијему. С њима боравећи заповједи им да се не удаљују из Јерусалима, него да чекају обећање Оца, које чусте, рече, од мене; јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим не дуго послије овијех дана. Онда они који бијаху сабрани питаху га говорећи: Господе, хоћеш ли у ово вријеме успоставити царство Израиљево? А он им рече: Није ваше знати времена и рокове које Отац задржа у својој власти, него ћете примити силу када сиђе Свети Дух на вас; и бићете ми свједоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и све до краја земље. И ово рекавши, док они гледаху, подиже се, и узе га облак испред очију њихових. И док нетремице гледаху за њим како иде на небо, гле, два човјека у хаљинама бијелим стадоше поред њих, и они рекоше: Људи Галилејци, што стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас вазнесе на небо, тако ће исто доћи као што га видјесте да одлази на небо. Тада се вратише у Јерусалим са горе зване Маслинска, која је близу Јерусалима један суботни дан хода.
Лк. 114 зач. (XXIV, 36-53).
У време оно, васкрсавши Исус из мртвих, стаде међу ученике Своје, и рече им: Мир вам! А они се уплашише, и будући устрашени, помислише да виде духа. И рече им: Што сте збуњени? И зашто такве помисли улазе у срца ваша? Видите руке моје и ноге моје, да сам ја главом; опипајте ме и видите; јер дух нема тијела и костију као што видите да ја имам. И ово рекавши показа им руке и ноге. А док још не вјероваху од радости и док се чуђаху, рече им: Имате ли овдје шта за јело? А они му дадоше комад рибе печене, и меда у саћу. И узевши једе пред њима. А њима рече: Ово су ријечи које сам вам говорио још док сам био с вама, да се мора све испунити што је о мени написано у Закону Мојсејеву и у Пророцима и у Псалмима. Тада им отвори ум да разумију Писма. И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и васкрсне из мртвих трећега дана, и да се у његово име проповиједа покајање и опроштење гријехова по свим народима, почевши од Јерусалима. А ви сте свједоци овоме. И ево, ја ћу послати обећање Оца својега на вас; а ви сједите у граду Јерусалиму док се не обучете у силу с висине. И изведе их напоље до Витаније, и подигавши руке своје благослови их. И док их он благосиљаше, одступи од њих и узношаше се на небо. А они му се поклонише и вратише се у Јерусалим са радошћу великом, и бјеху непрестано у храму хвалећи и благосиљајући Бога. Амин!
Свети Теофан Затворник: Вазнесење Господње
Вазнесење. Силу Вазнесења Господњег свети Павле изражава овако: Узишавши на висину заплени плен и даде дарове људима (Еф.4,8). Испунивши правду Божију, Господ је за нас отворио све ризнице благости Божије. То и јесте плен или добит која је последица победе. Почетак раздавања тог плена људима је силазак Светога Духа. Сишавши једном, Он увек пребива у Цркви и сваком даје оно што му је потребно, узимајући све из једном заплењеног плена. Нека приђе свако и узме. Но, нека припреми ризницу – чуварку, тј. чисто срце, и нека спреми руке којима ће узети, тј. веру која не премишља. Нека онда приступи са прозбом пуном наде и неодступне молитве.
Прилог припремио,
катихета Бранислав Илић
