Питање из наслова емисије долази из писма које нам је са великим поверењем упутио један наш слушалац, одређујући тему данашње емисије. Са што је могуће више негенерализовања ситуације, покушали смо да одговоримо на више питања која су нам из овог, (напомињемо) личног, примера постављена, али и препозната као тема која може помоћи духовном узрастању других родитеља и деце. Понашање деце од две, три или четири године може бити узрок "нервозе" како свештенослужитеља и сабраних верника, тако и самих родитеља, који су принуђени да из цркве излазе више пута током службе. А да ли живахност деце уопште сме да узрокује "нервозу" током службе? "Ми родитељи смо само сарадници Божији у васпитавању деце", рекао је овим поводом наш гост, свештеник Владимир Левићанин из храма св. Георгија у старој Бежанији и додао да "не можемо очекивати да деца у том узрасту разумеју све што се дешава на Литургији". Ова ситуација се не односи и на родитеље, који са љубављу и стрпљењем морају да прихвате све оно што родитељство са собом носи. "Када си родитељ, ниси више свој", каже о. Владимир.
Извор: Радио Слово љубве
