Бог нас учи како доликује проводити Његове празнике, говорећи: Немој радити никаквога телесног дела у њима (Закони поновљени 5,14; Левитска 23,3).
Желите ли да знате и појмите која су дела тела и делања његова? Питајте великог апостола Павла, и он ће вам казати, говорећи: А позната су дела тела, која су: прељуба, блуд, нечистота, бесрамност, идолопоклонство, чарање, непријатељство, свађе, пакости, гњев, пркоси, раздори, јереси, зависти, убиства, пијанства, раскалашности и слично овима (Гал 5,19-21).
Желиш ли да знаш и шта је слично претходно набројаном? Чуј, дакле, дела безбожног човека, која твори против Сведржитељевог Закона: лудачки плесови, обраћање гатарама, недопуштене шетње, ташто губљење времена по кафанама и ресторанима, на мобама, свадбама; слушање и гледање свега што ти објављује оно што руши морал и светост твога живота, а не духовну корист за спасење душе.
Значи, ова и слична овима јесу зла која Бог објављује и кажњава вечном муком, ако их будемо чинили у све дане свога живота. Јер ако будемо славили творећи ова безакоња, чућемо Бога како казује: Празнике ваше мрзи душа моја. И на другом месту вели: Омрзнуо сам, одбаиџо сам ваше празнике и нећу мирисати ваше жртве (Исаија 1,14).
Видиш ли да их не назива Својим празницима, него вашим? То јест, ваши су, јер их ви празнујете пагански, не хришћански. Моји празници, Моји благдани нису као ваши оскврњени празници и као ваша безакоња. Моји су празници Свети и духовни; треба, дакле, да буду празновани духовно и са Светошћу.
Али ћеш рећи: Како се духовно празнује? Ако желиш да то појмиш, слушај:
• Ко у дан празника и великог благдана оставља посао из руку и одлази у цркву, мири се са свима с којима је у свађи, из породице или суседства, и у цркви слуша божанску службу с побожношћу и страхом Божијим – тај духовно празнује.
• Ко проводи постове и празничне дане у чистоти са својом супругом – духовно празнује.
• Ко учи другога да не твори зла и да опрашта ономе ко је згрешио – тај духовно празнује.
• Ко у празнични дан чита божанско Писмо и чини милост сиромасима – тај духовно празнује.
• Ко неупућеног учи добром путу Божијем и теши ожалошћене, оне што су пали у какве опасности и невоље, и помаже им свим што се може – тај духовно празнује.
• Ко у празнични дан одлази да посећује болесне и старе и немоћне и помаже им у њиховој невољи – тај духовно празнује.
• Они који у празнични дан уче своју децу или друге да буду ваљани, да уче молитве Преблагом Богу, да не краду и не чине друго зло – сви ти духовно празнују и с радошћу Божијом проводе Његове Свете празнике.
Ето, браћо моја, кроз ово мало речи сам вам обзнанио чега треба да се чувамо о нашим празницима и светковинама и како треба духовно да празнујемо као истински хришћани и синови Цркве Христове.
А ако когод, и након што је чуо ова учења, буде делао противно, тај неће имати реч одговора у дан своје смрти и на страшном Христовом суду.
Извор: Православие.ру
