Разговор који је са великим румунским духовником старцем Клеопом новембра 1996. водила група српских поклоника
На почетку разговора, када је жена која је била преводилац рекла одакле долазимо, отац Клеопа је рекао: „Света Тројица и Пресвета Богородица Вас води у рај. Драга браћо и сестре из Србије, православни… Ја сам био у вашој земљи. Био сам у Београду… у многим местима.
– Сиромах Јустин Поповић је умро. Биле су нам монахиње из Ћелија и певале нам на румунском. Добили смо од њих писмо на румунском. Драги моји, из ког краја сте из Србије? (Уследили су многи одговори). Старац је почео да нам показује слике из Ћелија са оцем Јустином које је имао и затим наставио:
– Срби наши сироти, православни… Јако ми тешко пада што не знам ваш језик“.
Старац нас је затим позвао да седнемо за сто да се почастимо:
„Хоћете ли преноћити“? Драги, требало би да преноћите… Драга моја браћо, не идите ни лево ни десно, само се држите право. Ако не идете право него скрећете, изгубићете два дана.
… Богу се обраћајте са страхом и само тако нећете никад погрешити. Тако идите и изаћи ћете у сусрет Господу. Господ Исус Христос ће да вам опрости, ако непрестано понављате молитву: „Господе, Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме гретног“.
Увек да имате вољу и увек да идете у цркву. Да не заборавите цркву. Да постите четири поста у току године, и среду и петак.
И увек један другоме, ако сте чинили грех, да опростите, да не би било греха.
Свети отац каже: „О, хришћанине, да се молимо ујутру три сата и увече три сата, а ако не можеш, онда бар по један сат. Макар један сат ујутру и увече.
Драга моја браћо, да имате велику бригу према вашој породици, за маму, за тату, за браћу, за сестре. Водите бригу о њиховом животу, њихов је живот битан за вас. Да се слажете међусобно.
… Ако си пао у искушење, или си погрешио, било кад, у било ком часу, да се одмах исповедиш. Запитајте се колико пута сте се исповедили. Немојте само да постите. Да ли је неки свештеник са вама?“
… За нас Румуне Србија је јако драгоцена, јер је чиста, православна. Помоћи ће вам Бог изненада – одједном. Нажалост, десиће се ствари исте као у Румунији. Бог ће да помогне Србима као и Румунима. Сироти, сироти моји Срби. Зато у свако време и на свакоме месту треба да се молимо Богу. Само да се стално молимо Богу. Кад се то деси Псалам 33 и 102 на сваком месту да читамо и срце да предамо Богу. У свако време и на сваком месту да се молимо. Да вас видим овако, као што вас видим сада, опет у Рају. Сироти, сироти Срби…
… И монаси и мирјани исто стижу у рај – отворен је пут у рај и једнима и другима. Ја се молим и за монахе и да пода Бог мир вама свима“.
(Затим је неко поставио питање да ли се и у свету може живети као монах, а старац одговара): „Не тражи се да се буде монах у свету него у манастиру. И у манастиру се тражи послушност и од Хришћанина који живи у свету. Нека Хришћани из света слушају људе из манастира и људе из Цркве. Монаси имају један задатак, а људи у свету други.
… Боже помози, идите сретно… И Господ, Господ вас води у Рај, Господ, Господ вас види у Рају“.
Извор: Православие.ру
