-Сабрање мушког монаштва Митрополије црногорско-приморске на Михољској Превлаци-
У манастиру Светих архангела на Михољској Превлаци код Тивта данас је одржано братско сабрање мушког монаштва Митрополије црногорско-приморске.
Сабрање је почело Светом архијерејскому литургијом пређеосвећених дарова коју је служио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије .
Владика Амфилохије је у литургијској бесједи казао да је свака молитва службе Божије пуна дивног и величанственог садржаја записана од богонадахнутих људи, светих отаца наших почевши од светих апостола па преко великих учитеља Цркве ( Св. Василија Великога, Григорија Богослова, Јована Златоустог, Григорија Двојеслова епископа Римскога …) Они су нам свој живот по Богу, оно што су доживјели, осјетили записали оставили да се и ми тако молимо, надахњујемо молитвама које су утемељене на опиту, библијском, пророчком, апостолском- на Христовим ријечима .
Говорећи о једној таквој молитви коју читамо за вријеме овог Светога поста и у току Литургије пређеосвећених дарова а која гласи “ Боже Велики и Прослављени, ти си нас животворном смрћу Христа Твога преселио из трулежности у нетрулежност“, митрополит је казао да нам се овим ријечима открива најдубља истина о Христу Господу који је трулежну људску природу подложну гријеху и пролазности преселио из трулежности у нетрулежност.
-Ти сва наша чула ослободио од умртвљености и страсти поставивши им разум за доброг управитеља. Чула човјекова су призвана да буду огледало Силе Божије, носиоци Божије мудрости и доброте . Кад се поробе човјекова чула, она се умртве страстима .Човјек који је рођен да се непрекидно обнавља Силом Божјом, поробљен страстима он је умртвљен и то је плод људског гријеха и отуђења од Бога. Зато је Господ ослободио од умртвљености страстима наша чула поставивши им за доброг управитеља унутарњи разум који силази у чисто срце човјека. То је оно што је основна димензија људског, правог истинског бића. Зато нам је Господ поставио тај унутарњи разум за доброг управитеља нашег срца, ума, разуме и душе а онда и нашега тијела, истакао је митрополит Амфилохије.
-И око наше нека буде далеко од сваког рђавог гледања, јер око човјеково је оно преко чега у човјека, људско срце, ум улази све оно што човјек види и начин на који види. Зато је битно како гледа наше око, шта прима у себе и шта преноси нашем уму и срцу. Исто тако, Бог је и наш слух учинио недоступан празним ријечима. Оно што чујемо, видимо то се устањује у нашу душу, срце, ум и зато слух треба да буде недоступан празним ријечима, а језик чист од непристојних говора и разговора, празнословља. То нам је Господ подарио примивши нашу природу, уживотворивши је, просветивши и осветивши. Зато се на крају те молитве молимо “ Господе очисти усне наше које те славе, учини да се руке уздржавају од злих дјела и да творе само оно што је теби угодно“ . Утврди благодаћу Твојом све наше удове и сав наш разум,сво човјеково биће . Када се неко крштава онда се запечаћује Тајанама миропомазања , печатом дара Духа светога сво тијело и чула, разум и тако зепечаћен човјек, освећених чула заиста припада јединоме Бог,у Њему служи свим срцем душом и умом својим . То је оно што је наше звање и призвање по чему се хришћани одликују и разликују од сваког друге заједнице јер једино она заједница која прима на овај начин живога и живоноснога Духа Божјег, и која просвећује и освећује позива ум, срце душу људско тијело да буде обиталиште, храм Духа Светога то је оно што носи у себе Црква Христова и што дарује још од апостолских до наших времена, сабирајући нас у светиње своје и присаједињујући нас Господу који нам је подарио својом смрћу живот вјечни и непролазни и преселио нас из трулежности у нетрулежност.
-Ова светиња Светих архангела у којој се налазимо, вјековима је запечаћивала печатом Духа Светога безбројне душе, освећивала не само оне који су се подвизавали него и све друге који су долазили у ову светињу. Свједоци тога су Свети Евстатије Превлачки просветитељ српски, један од монаха ове свете обитељи који је био и монах хиландарски а послије њега само Господ зна колико је њих овдје до наших времана запечаћено Духом светим, колико се њих трудило да се ослободи од трулежности и пролазности, да чула своја освете и просвете Силом Божјом и приносе живоме Господу ,истакао је митрополит изражавајући наду да ће Бог дати да се ова светиња поново обнови да би се и ми њоме обнављали и Духом светим на коме је она утемељена, као и на темељима моштију древног хришћанског мученика који је пронађен овдје у најстаријем храму из 4-вијека.
– На том мученичком темељу утемељена је ова обитељ која се на основу њега развијала, расла и поново у 6-вијеку и све до 9-ог вијека у вријеме монаха Светог Бенедикта Нурсијског, па онда редом послије тога обнављана од Светог Саве, Светога Илариона, првог зетског епископа , све тако до 15 вијека када је безбожна сила срушила ову грађевину споља, али није могла да уништи у њој оно што је свето Божије, непролазно. Зато је она увијек изнова васкрасавала нарочито у 19.вијеку за вријем благовјерне Катарине која је овдје похрањена, која је обновила ову светињу, па наставио свештеномученик Јоаникије, бокељшки митрополит црногорско приморски који је такође мученички пострадао заједно са својим свештеницима, одавде до Камнишке Бистрице ,истакоа је митрополи и додао да и у наше вријеме ова светиња поново васкрсава, обнавља.
– Зато и ми данас имамо овај сабор нашега монаштва Митроплије овдје а гдје би друго а ко не у светињу која је темељ свих осталих наших светиња Црне Горе и шире. Сабрани смо овдје да се помолимо Господу, утврдимо у тврдој Божијој вјери православној, истинској, у једној Светој саборној и апостолској Христовој цркви и да овдје прослављамо Бога и да се Господ и кроз нас прослави као што се прославио кроз безбројна покољења која су прије нас уграђивала себе у ову светињу. Нека би Господ и нас молитвама Светога Илариона зетског, Евстатија Превлачког и светих свештеномученика и мученика Превалачких обдарио нетрулежношћу, Духом својим светим нека би наша чула ослободио од умртвљености страстима поставивши унутарњи разум за доброг управитеља сада и у све дане нашега живота и у све вјекове вјекова. Амин, рекао је архиепископ цетињски.
Након Литургије сабрање монаштва Митрополије је настављено разговором свештенства са Митрополитом Амфилохијем о актуелним питањима црквеног живота.
