По благослову Његовог Преосвештенства епископа сремског Василија и ректора Богословије Светог Арсенија протојереја-ставрофора Јована Д. Петковића, професор Московске духовне академије др Алексеј Пентковски одржао је 13. марта 2018. године у свечаној сали Карловачке богословије предавање ученицима и професорима на тему Словенско богослужење и црквенеорганизације у српским земљама од x–xii века. Доносимо резиме предавања:
У X- XII веку на српским просторима користила су се два словенска богослужбена обреда. На територији која се налазила под јурисдикцијом Сплитске архиепископије и касније Дубровачке архиепископије богослужење је одржавано у складу са латинским обредима, који су потицали из литургијске традиције Моравске архиепископије Светог Методија, док je на територијама под јурисдикцијом византијске „Архиепископије Бугарске“ богослужење одржавано у складу са византијским обредима и потицало је из литургијске традиције словенске епископије Светог Климента Охридског.
Глагољске богослужбене књиге латинског обреда, које су биле коришћене у периоду који разматрамо, на територији Дубровачке архиепископије, припадале су комплексу богослужбених книга створеног у Моравској архиепископији Светог Методија, и који потиче из Солинске (Сплитске) архиепископије. Корпус глагољских богослужбених књига византијског обреда, који се користио у Рашкој епархији „Архиепископије Бугарске“ у XI и првој половини XII века, био је створен на територији данашње Македоније, а позајмљен из Липљанске епархије „Архиепископије Бугарске“.
Редовно коришћење ћирилских богослужбених књига у Рашкој епархији почело је у манастиру Светог Георгија („Ђурђеви ступови“), који је 1171. године створио велики жупан Стефан Немања. Привремани протографи ових богослужбених књига били су позајмљени из Липљанске епархије. Литургијска традиција манастира Светог Георгија диктирала је богослужење у манастиру Пресвете Богородице (Студеничке), који је изградио Стефан Немања 1186-1196. године и који је био центар студеничке „конфедерације“ српских манастира.
Крајем XII века локална литургијска традиција ктиторских манастира Стефана Немање била је премештена у западне територије, где се богослужење раније одвијало у складу са латинским обредом (конкретно у Захумљу и Зети), а такође у манастир Хиландар на Светој Гори.
Формирање литургијске традиције српских манастира у другој половини XII и почетком XIII века чврсто је везано са формирањем српског корпуса ћирилских богослужбених књига и његових ортографских система, и такође са формирањем студеничке „конфедерације“ српских манастира и рашког стила у српској архитектури. Сви ти повезани процеси били су условљени радом великог жупана Стефана Немање усмереним на јачање српске државности.
Извор: Српска Православна Црква
