Патријарх Јован X служио је 22. априла 2018. године Божанску Литургију у цркви Часног крста у Дамаску поводом петогодишњице киднаповања алепских архијереја, епископа Јована Ибрахима и епископа Павла Јазигија, као и свих отетих људи. На Литургији је саслуживало неколико епископа, свештеника и ђакона, а присуствовао је и велики број свештеника, монахиња и верника. На крају Божанске Литургије узнесена је посебна молитва за избављење киднапованих архијереја, а потом је прочитана заједничка изјава патријараха Јована у име Грчке Православне Патријаршије Антиохије и свег Истока и Игнатија Јефрема II у име Сиријске Православне Патријаршије Антиохије и свег Истока. У изјави се, између осталог, каже:
„...Треба да заувек имамо на уму, драга браћа и сестре, да је ово земља у којој је хришћанство започело. Исто тако имајте на уму да смо учинили све што је могуће и нећемо штедети напора да овде заувек останемо.
Знамо да су тренутне околности тешке за све, али превазићи све проблеме можемо ослањањем на Васкрслог Господа, који нас је засадио у овој земљи, када је нашим прецима проповедао Реч Свог Јеванђеља, пре две хиљаде година. Ми смо семе ове земље, а овом земљи дајемо свој идентитет и свест.
Пре седам година избила је криза у Сирији. У другим земљама је названа арапским пролећем, али је била далеко од тога да је симболисала пролеће. До данас многи страдају због апсурдности ратова, проливајући своју чисту крв у одбрани земље како би спречили тероризам и трговину људима, о чему до сада нисмо знали.
Данас размишљамо о злочиначком киднаповању двојице наших високо уважаванух архијереја. Стидимо се равнодушности у свету према овом питању. Пропали су сви напори који су уложени да се добије чак и зрачак наде. Све ово нас поставља пред кључна питања и кључне одговоре. Ако је отмица наших архијереја имала за циљ да сугерише да су хришћани држављани мањег реда, онда са овог амвона дефинитивно кажемо да су хришћани у Сирији и другде домаћи и конститутивни елементи наше отаџбине.
Ако је отмица наших архијереја намењена застрашивању тзв. мањина, наш одговор је јасан: одбацујемо логику мањине и већине, јер су наши очеви и деца заједно са осталима били стубови отаџбине и његове војске, и судеоници у крви и мучеништву са свим осталим компонентама ове земље, супротстављајући се онима који су покушали да нападну наше земље.
Ако је киднаповање имало за циљ да застраши хришћане и да их подстакне да емигрирају, наш одговор је јасан: хришћанско присуство, које траје већ 2000 година, не може бити уздрмано невољама, без обзира на то колико су оне тешке. Ми смо саставни део ове земље, њен квасац, и овде нам је колевка већ две хиљаде година.
Ако је киднаповање имало за циљ подстрекивање секташких сукоба и ширење духа омразе према другом, сматрамо да су ове екстремистичке идеологије стране нашој древној и актуелној источној цивилизацији, а као хришћани видимо у другоме предмет наше љубави. Надамо се да и други на исти начин гледају на нас.
Ако би киднаповање и нестанак оба епископа требало да сугерише да постоји сукоб између муслимана и хришћана на Истоку и да се тврди да је Исток муслимански. а Запад хришћански, ми смо овде да истакнемо да је хришћанство рођени на Истоку, а последњи ужасни догађаји нису поштовали ни цркву ни џамију...“
На крају се позивају сва чеда ових двеју Цркава да се моле за избављење отетих архијереја.
Извор: Српска Православна Црква
