Његово Преосвештенство епископ диоклијски, изабрани епископ буеносајрејски и јужно-централноамерички г. Кирило, учестовао је са делегацијом Митрополије црногорско-приморске у овогодишњој прослави Видовдана у Петрограду и Кингисепу, по благослову Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија.
Са Владиком Кирилом у делегацији су и протојереј Мирчета Шљиванчанин, парох подгорички, и координатор Катихетског одбора Митрополије црногорско-приморске, протођакон Владимир Јарамаз и Александар Вујовић, професор Цетињске богословије.
На позив организатора Владика Кирило и делегација Митрополије црногорско-приморске, прво је учествовала на међународној научној конференцији на тему „Стогодишњица руске емиграције у Србији и Црној Гори и њена судбина„, која је одржана у Петрограду у сриједу 27. јуна 2018. године.
Међународна конференција отворена је фотопоставком из Архива Српске Православне Цркве, којим руководи директор др Радован Пилиповић са сарадницима. Потом су у програму наступили ансамбли „Даница“, „Ефимија“, „Огрлица од бисера“.
Ријечи добродошлице упутио је губернатор Ленињгадске области г. Александар Дрозденко. У име Преосвештеног епископа гатчинског и лужског Митрофана, обратио се свештеник Тимотеј Смирнов.
Поздрављајући учеснике конференције, Његово Преосвештенство Владика Кирило, пренио је поздраве Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија.
Владика је потом говорио о три личности у српском народу, које су дефинисали наш однос према Царству Небеском, о Светом Сави, Цару Лазару и Светом Петру Цетињском.
„Није било лако чувати православну вјеру на Балкану, ни у вријеме Немањића, Светог Саве и његовог оца Светог Симеона, ни у вријеме цара Лазара косовског а ни у вријеме Светог Петра Цетињског и његовог синовца Петра II Петровића Његоша. Светосавски завјет, Косовски завјет и завјет Светог Петра Цетињског увијек су били путеводитељи нашем народу који је знао да је земаљско за малена царство а Небеско увијек и довијека.
Поред тих светих завјета, наш народ у Црној Гори нераскидиво је био везан за једновјерну и једнокрвну братску Русију и братски руски народ“, нагласио је владика Кирило.
На конференцији је преко двадесет учесника, са Београдског, Московског, Петроградског, Бањалучког универзитета и са Академије наука изнијело своја излагања на тему руске емиграције у Србији, Црној Гори и Републици Српској.
У име Богословије Светог Петра Цетињског на тему „Руска емиграција у Црној Гори“, говорио је професор Александар Вујовић.
Видовданске свечаности су настављене у Кингисепу у епархији гатчинској, у манастиру Свих светих просијавших у петроградској области, гдје су на празник Видовдан, Свету Архијерејску Литургију служили Преосвештени Епископи Митрофан и Кирило, уз саслужење свештенства Српске и Руске православне цркве, и уз бројно молитвено учествовање руског и српског народа.
После причешћа освештан је славски колач и положен камен темељац за храм Светог цара Лазара косовског.
Владика гатчински и лушки г. Митрофан, се захвалио делегацији Митрополије црногорско-приморске и владики Кирилу на светом видовданском саборовању и овом приликом им уручио висока одликовања – ордење гатчинске епархије – Руске православне Цркве.
Владика Кирило је заблагодарио домаћину епископу Митрофану и пренио поздраве Митрополита Амфилохија , и потом уручио дарове владици и архимандриту Гурију насликану икону цара Лазара.
Прослава Видовдана настављена је уз манастирску трпезу љубави и културно-умјетнички програм.
Протођакон Владимир Јарамаз
Александар Вујовић
