Дводневно молитвено прослављање Светог великомученика кнеза Лазара и свих српских мученика и новомученика заокружено је данас у цркви Лазарици на Звездари Светом Литургијом и ломљењем славских колача.
На дан када се Српска Православна Црква молитвено сећа Светог кнеза српског Лазара и светих српских патријараха Спиридона и Јефрема, 28. јуна 2018. године, служена је Света Литургија, по благослову Његове Светости Патријарха српског Иринеја.
Ноћ уочи Видовдана проведена је у Лазарици побожно и молитвено, јер је вечерњим богослужењем началствовао јереј Срећко Богићевић, парох лазарички, од 17 часова, да би од 20 часова започело бденије, са Светом Литургијом која је завршена у 1 час после поноћи, причешћем скоро свих присутних верника, који су активно учествовали у молитвама и у Светој Евхаристији.
Свеноћним бденијем началствовао је јереј Дејан Антић из Калуђерице, док су на Светој Литургији саслуживали јереји лазарички: старешина протојереј-ставрофор Драгослав Стикић и јереј Срећко Богићевић, уз ђакона др Ивицу Чаировића. Изјутра, Службом Божјом је началствовао протојереј-ставрофор Бранко Топаловић, архијерејски намесник. Саслуживали су протојереј-ставрофор Мирослав Миленковић, старешина цркве Покрова Пресвете Богородице; протојереј Невенко Сукур из цркве Светог Симеона Мироточивог; јереји из Епархије жичке: Иван Деспић и Дејан Марковић; протојереј-ставрофор Јеремија Старовлах и јереј Игор Грацун из цркве Светог Василија Острошког са Бањице; уз саслужење ђаконâ: Мирослава Николића и Уроша Стојановића из Покровске цркве.
Пред свето причешће, које су примили скоро сви верни окупљени у Лазарици да на Видовдан заблагодаре Господу, протојереј Невенко Сукур је произнео беседу о значају празника Светог великомученика кнеза Лазара у литургијском и историјском контексту. Истакавши неколико библијских догађаја, посебно Велики петак, и мисли Преподобног Јустина Ћелијског о жртви и значају самог Видовдана за српски род, прота Невенко је нагласио да је парадоксално то што се хришћани радују жртви, али је то – уједно – значајно за све нас, јер се и та жртва види у самом чину причешћа. На крају је истакао да је сваке године неопходно да се сви окупимо у Цркви за Видовдан, као и што је кнез Лазар окупио своје војнике пред бој и причестио их у цркви Самодрежи пред Косовски бој.
После светог причешћа уследило је ломљење славског колача који су припремили овогодишњи колачар, Златомир Јовановић, члан Црквеног одбора лазаричког, и породица Шћекић. Уследила је литија око храма у току које су прочитана зачала из Јеванђеља и проузношене прозбе за здравље Патријарха српског, клирикâ, грађанâ српске престонице и за напредак братства храма Светог кнеза Лазара на Звездари.
После свете Службе уследила је Трпеза љубави коју је спремило братство Храма уз велики допринос свих парохијана и Црквеног одобора лазаричког, али и овогодишњег колачара славе.
На крају је старешина Драгослав Стикић захвалио архијерејском намеснику Бранку Топаловићу и свим служашчим свештеницима, ђаконима и свим људима који су допринели да Видовдан буде торжествено прослављен и ове године у цркви на Звездари, уз позив да и следеће године заједно буду на прослави храмовне славе београдске Лазарице.
После трпезе љубави протојереј-ставрофор Јеремија Старовлах је захвалио старешини лазаричком протојереју-ставрофору Драгославу Стикићу на топлој добродошлици и нагласио да настави да вредно и предано ради на обнови храма и на уређењу порте и парохијског дома. Уз то је прота поновио косовску етику преподобног Јустина Ћелијског и истакао да се никада српска душа народна није била тако видовита као на Видовдан. Тог судбоносног дана, она је кроз светога Кнеза и његове витезове сагледала сву истину неба и земље, и правом ценом оценила земаљско и небеско царство. О томе народна песма потресно казује и прича: Полетео соко тица сива, Од светиње од Јерусалима И он носи тицу ластавицу. То не био соко тица сива, Веће био светитељ Илија: Он не носи тице ластавице, Веће књигу од Богородице, Однесе је Кнезу на Косово, Спусти књигу Цару на колено, Сама књига Цару беседила: „Царе Лазо, честито колено! Коме ћеш се приволети царству? Или волиш царству небескоме, Или волиш царству земаљскоме, Седлај коње, притежи колане, Витезови, сабље припасујте, Па у Турке јуриш учините, Сва ће турска изгинути војска; Ако л волиш царству небескоме, А ти сакрој на Косову цркву, Не води јој темељ од мермера, Већ од чисте свиле и скерлета, Па причести и нареди војску; Сва ће твоја изгинути војска, Ти ћеш, Кнеже, шњоме погинути". А кад царе саслушао речи, Мисли царе мисли свакојаке: „Мили Боже, што ћу и како ћу? Да или ћу царству небескоме? Да или ћу царству земаљскоме? Ако ћу се приволети царству, Приволети царству земаљскоме, Земаљско је за малена царство, А небеско увек и довека."
Извор: Српска Православна Црква
