Предвођени својим паросима, житељи Слане баре у Новом Саду прославили су 12. јула 2018. године, своју славу - празник Светих првоврховних апостола Петра и Павла. Света Литургија је служена у храму Вазнесења Господњег, а молитвено сабрање је настављено у вечерњима часовима код Заветног крста у насељу Слана бара, где је, уз саслужење протопрезвитера Бранка Ћурчина, настојатеља Вазнесењског храма и презвитера Селимира Вагића, војног свештеника, чин благосиљања славског кољива и колача извршио протопрезвитер Боро Видовић, парох при наведеном новосадском храму.
Говорећи о значају Петровдана за житеље Слане баре, отац Боро је подсетио да је потребно да благодаримо Творцу, Господу за свако добро, за сваку милост и за све оно што смо незаслужено добили. Свако онај ко се захваљује Богу и Бог ће њега благословити. И ми треба да благодаримо што се налазимо овде, на овом светоме месту, крај овога светог Крста који је направљен пре Другог светског рата и деценијама на овом месту представља красан почетак. Наши преци су заблагодарили Богу подижући овај Крст. Бог је благословио ово насеље што можемо да приметимо ако упоредимо колико је некад било кућа и колико их има сада. Морамо да имамо чврсту веру, да заволимо и чинимо добро. Ако тако будемо живели и ми ћемо заслужити Царство небеско и прибројати се тамо апостолима Петру и Павлу које данас славимо, навео је отац Боро.
Протопрезвитер Бранко Ћурчин је захвалио куму славе, господину Срђану Вукмировићу и његовој породици, председнику Месне заједнице Слана бара, господину Дејану Шијаку, као и Славољупки Михајловић, директору Основне школе Душан Радовић на организацији прославе великог празника. На радост свих свечара, ученици ове Основне школе, предвођени својом вероучитељима Маријом Јовановић, Олгицом Стојимировић и Јеленом Влајков Вукић, извели су пригодан уметнички програм.
Слана бара се налази у северном делу Новог Сада, између Видовданског насеља на југу, Клисе на северу и западу, и Великог рита и Малог Београда на истоку. После Првог светског рата, 1921. године, тадашња градска управа је донела одлуку о насељавању Слане баре, а изградња Међународног пута и моста преко канала Дунав-Тиса-Дунав, олакшала је везу насеља са градом. Становници насеља су 1938. године основали Удружење за улепшавање Слане баре. У центру насеља 1939. године постављен је Крст висок три метра, посвећен апостолима Петру и Павлу, а Петровдан је проглашен славом насеља. Чин освећења Крста извршио је тадашњи парох ченејски, прота Никола Драгојлов. Током Другог светског рата прекинута је прослава престоног празника насеља Слана бара, да би 1990. године, била обновљена и свечано обележавана до дана данашњега.
Извор: Радио Беседа
