-Блажени су сиромашни духом јер је њихово Царство небеско, и блажени су који плачу јер ће се утешити-
Господ поручује да онај ко у свом срцу и својој души буде видео ништавило свога бића и испразност свога живота а тиме и пролазност овога света и своје сиромаштво без Бога, у њему ће се појавити и родити истинско покајање које Господ назива блаженим јер оно доноси утеху у овоме свету.
Сваки човек који се истински каје, који сагледава своју немоћ а пре свега и на крају свега немоћ да победи смрт, тај се истински обраћа Богу и истински налази утеху, налази Бога и Царство небеско. Господ даје утеху само онима који се истински кају, не даје утеху онима који суде другима, који греше, који желе царство и богатство овога света. Они сами узимају утеху овога света али им срце остаје празно и остају незадовољни.
Ово су речи пастирске беседе јеромонаха Макарија на светој литургији коју је служио у манастиру Савина у тринаесту недељу по Духовима.
Извор: Радио Светигора
