Уочи прославе 680 година манастира Свете Тројице – Стањевићи и великог освештања које ће бити одржано 22. септембра ове године, Митрополија црногорско-приморска често се, од стране режимских медија, отпужује за девастацију, кад год обнови неки храм или манастир. Публициста Јован Маркуш каже да Предлог мјера Завода за заштиту споменика културе СР Црне Горе из 1985. године за манастир Стањевићи у Поборима изнад Будве, овај манастир види као „најмонументалнију рушевину“.
– Ево, шта држава мисли, у каквом би стању требало да буде наше културно наслеђе, наводи Маркуш и подсјећа на текст Предлога мјера:
„СМАТРАМО ДА БИ ЕГЗИСТЕНЦИЈА СТАЊЕВИЋА И ДАЉЕ ТРЕБАЛА ДА БУДЕ, сада не највеће грађевине у Црној Гори, али зато као НАЈМОНУМЕНТАЛНИЈА РУШЕВИНА“
Обнова манастира Свете Тројице – Стањевићи почела је прије 23 године и ове године својих 680 година постојања прославља низом манифестација. Централна прослава јубилеја биће одржана 22.септембра 2018. г када ће се и обавити велико освештања манастира. У оквиру програма предвиђен је дводневни научни скуп, израда монографије манастира, Свечана академија уз учешће великог броја гостију из земље, региона и инистранства.
„Митрополит Амфилохије је 1994. године са тадашњим министром вјера у Влади Црне Горе др Слободаном Томовићем и тадашњим предсједником будванске општине господином Ђорђијем Прибиловићем посјетио у рушевинама оронуо манастир, након чега је донесена одлука да се овај знаменити духовни и културно-историјски центар обнови. Убрзо затим, урађен је пројекат од стране будванског Завода за изградњу и архитекте Ивана Вање Кузњецова, који је, затим, одобрен од стране Републичког завода за заштиту споменика културе. За првог игумана манастира именован је, на жалост, рано упокојени јеромонах Димитрије Благојевић, чији је рад на обнови манастира од 2004. године наставио вриједни јеромонах Јефрем Дабановић, садашњи игуман манастира, чијом је нарочитом заслугом уз Божију помоћ и помоћ у виду добровољних народних прилога, обнова скоро приведена крају“ пише мр Луција Ђурашковић у недавно објављеном тексту „Храм у коме је настала Његошева Луча“.
Весна Девић
