Патер Роберт Тафт упокојио се 1. новембра 2018. у својој 86. години у Масачусетсу. Патер Тафт је деценијама предавао Литургику на Папском оријенталном институту у Риму, спада у најбоље познаваоце источног богослужења и много је допринео приближавању Источне и Западне Цркве. На енглеском говорном подручју својим делима је оставио велики утицај.
Тафт (рођ. 1932) се учланио у Исусовачки ред 1949. године; једно време је предавао на Исусовачком колеџу у Багдаду. Вратио се у Америку и дипломирао је из руског језика и књижевности на Фордамском универзитету. Био је рукоположен за свештеника по византијском обреду 7. јуна 1963. године. Много је изучавао литургичке традиције и с обзиром да је знао руски језик, почео је да студира на понтификалном Оријенталном институту 1970. године. Ментор његовог докторског рада био је такође познати литургичар Хуан Матеос, а теза је обрадила „Велики вход на Божанској литургији“ (1975). Овај рад је објављен под називом „Велики вход“ и ускоро је постало класично у овој области. На Оријенталном инситуту у Риму предавао је од 1985-2011. године. А и на Универзитету у Нотр Дам држао је предавања две деценије почев од 1984. године. Под његовим менторством објављене су многе докторске дисертације.
Од 1972. до 1976. био је на челу специјалног часописа Orientalia Christiana Periodica, а од 1977. до 2004. био је уредник зборника Orientalia Christiana Analect. Био је саветник неких ватиканских тела и ватиканске Конгрегације за оријенталне Цркве.
Тафт је 2011. напустио Рим и катедру Литургике на Оријенталном институту коју је држао 46 година. Иначе, једном је долазио и у Београд и на Богословском факултету држао стручно предавање.
Објавио је многе књиге од којих наводимо: Богослужење Часова на Истоку и Западу (1986); Византијски обред: Кратка историја (1999), (књига је преведена на неколико језика; Историја литургије Светог Јована Златоуста (шест књига, 1978-2008); а објавио је и књиге о диптисима у Литургији, развитак Византијске литургије, Статије, о причешћу и др. Неке његова дела су преведена на српски и руски језик.
Био је члан Британске академије наука, председник Међународног литургичког друштва, оснивач и главни редактор серије Источне анафоре, консултант Конгрегације источних Цркава, члан Међународног научног савета, Центра славено-византијских истраживања при Софијском универзитету.
Извор: Српска Православна Црква
