Игуманија Матрона (Брдар): Буди храбра, ја сам с тобом!
„Није ми ништа неодстајало. Била сам срећна у тој кули са дадиљама и васпитачицама. Лепо су се опходиле према мени. Нисам патила за мајком. Отац ме је често посећивао. Сусрети и разговори са њим су били посебни празници за мене. Много сам га волела и осећала сам колико му значим, колико му је важно да будем безбедна. Безбедна је значило срећна. А да ли сам била срећна? Па, нисам знала шта је срећа! Тада сам сазревала, и у мени се нешто будило. Пошто сам живела веома високо, нешто ме је вукло према горе, према небу. Када бих живела у вашем времену, вероватно бих волела да путујем авионом. Да будем што ближе небеским пространствима. Такву чежњу сам имала.”
Тринаестогодишња Варвара је живела у трећем веку и (у време владавине римског цара Максимијана) имала је само оца Диоскора, који ју је много волео. Пошто је била изузетно лепа, да би је заштитио од људских погледа саградио огромну кулу у којој је живела са својим васпитачицама...
из новог броја часописа Животворни Источник
*написано према житију Свете великомученице Варваре
Извор: Српска Православна Црква
