Светосавска бесједа, одржана на Академији, при храму Св.Јована Владимира у Минхену
На дан Светог Саве, љета Господњег 2019-ог
У једној народној причи, драга браћо и сестре, приповиједа се:
Пође једном Свети Сава да учи народ побожности и вјери. Идући по свијету, наиђе на људе гдје са четири вола уносе свјетлост у кућу. Он их запита: „Шта то радите, браћо?“ – „Ево, начинисмо, има три дана, кућу, али у собама се никако не види. Три дана, са ова три вола, уносимо свјетлост у кућу, па ипак, све једнако – до врата се види, а у кући мрак“. Свети Сава се помоли Богу, па им рече: „Е, људи Божији, треба начинити прозоре“, па им онда начини прозоре, а они му се од срца захвалише.
Ова народна прича нам на симболичан и помало духовит начин илуструје ко је Свети Сава за све нас Србе, који смо расијани широм свијета и зашто га данас славимо гдје год да се налази српска црква на свих пет континената.
Свети Сава је отац наше Цркве и наш први учитељ и просветитељ. Без Светог Саве били бисмо као они људи што на воловима уносе свјетлост у кућу. Данас, после 800 година, и даље нам свијетли свјетлост кроз прозоре које је начинио Свети Сава. Он је заувијек отворио два прозора у свима нама: један прозор у нашем срцу, кроз који улази свјетлост вјере, и један прозор у нашем уму, кроз који улази свјетлост знања. Та два прозора се зову: Црква и школа. Без та два прозора не би било свјетлости у нашем животу: без Цркве не бисмо могли да спознамо живога Бога и да Га примимо у себе кроз Тијело и Крв Христову. Без Цркве, живјели бисмо у безвјерју, празновјерју и безнађу, и не бисмо могли да видимо свјетлост Христовог Васкрсења. А без школе, наш ум би остао неоплемењен; били бисмо варварски народ који тумара у мраку незнања и у том мраку бисмо скренули на разна беспућа.
А, каква је та Црква коју нам је подарио Свети Сава? То је Црква српска, али и Црква васељенска, у којој има мјеста за све земаљске народе. То је Црква која је подигнута на гробовима светитеља; то је она Црква којој ни врата пакла не могу одољети; света Црква – баш као што је свет онај ко је установио. То је Црква која трпи прогоне, која носи свој крст већ 800 година, али која увијек изнова васкрсава.
А, каква је школа Светог Саве? То је школа која нас учи мудрости. То није школа пуког интелектуализма. Древни грчки филозоф Питагора је говорио да многозналаштво не учи памети. И заиста, можемо да видимо многе примјере – да они који су много знали нијесу имали мудрости. У Светом Писму, видимо да фарисеји и садукеји, који су посједовали многа знања, нијесу посједовали мудрост и зато нијесу успјели да препознају Христа као Спаситеља, јер су били испуњени не мудрошћу, већ охолошћу и знањем које надима. У школи Светог Саве, ми се учимо мудрости, а почетак мудрости је страх Господњи. И зато је немогуће стећи мудрост без вјере у Бога. Светосавска Црква и Светосавска школа су два ока једне главе, два прозора исте куће. Нема Светосавске школе без Светосавске Цркве. И зато, драга браћо и сестре, драга дјецо и драги школарци, сви ви који учите у разним школама и универзитетима, важно је да се трудите да будете добри ђаци и студенти, јер долазите из народа Светог Саве. Али је, такође, важно да своје знање оплемените вјером у живог и истинитог Бога.
На крају, желио бих да ову своју кратку бесједу завршим ријечима Светосавске химне, које резимирају оно о чему смо данас говорили:
„Ускликнимо, с љубављу, Светитељу Сави,
Српске Цркве и школе светитељској глави.“
Крсто Станишић,
докторанд Теологије,
на Универзитету Лудвиг Максимилијан
у Минхену
