Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење Литургије - Велика јектенија као усрдно мољење литургијског сабрања - први део (четрдесет осма емисија)

Јектенија је саставни део скоро свих богослужењâ, Светих Тајни, као и многобројних молитвословљâ. Она је дијалошка молитва између ђакона (или презвитера) и народа Божјег, и као таква представља једну усрдну молитву читаве богослужбене заједнице. Настављајући са тумачењем освештаног тока Свете Литургије, ми смо у оквиру четрдесет осме емисије „Светотајинско богословљеˮ своју пажњу усмерили на велику (мирну) јектенију, која се произноси након почетног доксолошког возгласа „Благословено Царство...ˮ, о коме је било речи у нашој претходној емисији. Кроз велику јектенију човек учи да се моли са Црквом, да прима њену молитву као своју, да се моли као целокупно Тело Христово. To је од суштинске важности за свакога хришћанина, да разуме да у Цркву долази не да се моли индивидуално, приватно, одвојено, већ да ваистину буде интегрисан у молитву Сâмога Христа. Овај молитвени вапај богослужбене заједнице представља најприснији и најсавршенији вид нашег молитвеног општења са Господом, где се Њему истинском Богу обраћамо на један директан и непосредан начин тражећи (молећи) милост Његову. Поред саглашавања народа Божјег са прозбама, оно што је заједничко за све јектеније јесу и возгласи које на крају произноси презвитер. О свему наведеном и многим другим темама, које у нама побућује текст велике (мирне) јектеније, послушајте у овој емисији. 

Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић 

Све емисије Светотајинско богословље можете пронаћи ОВДЕ

Извор: Радио Беседа