У оквиру четрдесет шесте емисије "Светотајинско богословље" говорили смо о завршном делу чина Проскомидије. Указали смо да тамјан символизује дах Духа Божјег. Презвитер и ђакон приказују небеске житеље који су са страхом угледали рођење Спаситеља света. Презвитер, окадивши покрива покровцем свети хлеб и дискос с речима: „Господ се зацари, у лепоту се обуче…“ Другим покровцем покрива путир говорећи: „Врлина Твоја, Христе покри небеса, и хвале Твоје пуна је сва земља“. Најзад воздухом, окадивши га, презвитер покрива путир и дискос, говорећи: „Закрили нас, Господе, окриљем крила Твојих; одагнај од нас сваког непријатеља и противника; умири живот наш; Господе, помилуј нас и свет Твој, и спаси душе наше као добар и Човекољубив“. Ти покривци приказују у исто време пелене којима је био повијен Богомладенац и погребну плаштаницу којом је био обавијен Христос Спаситељ приликом погребења. Тако се у проскомидији помињу два највећа догађаја: Рођење Христово и Његова крсна смрт, страдања Његова. Они се помињу као у предсказању; у проскомидији Црква као да нам говори: родио се Христос – и то ради чега? Ради тога да би нас Својим страдањима спасао. У проскомидији се углавном помиње Рођење Спаситељево. У то време када презвитер кади покривене воздухом дискос и путир, он као да у облаку анђела види рођеног Сина Божијег и у усхићењу узвикује три пута: „Благословен Бог наш, Који је тако благоизволи; слава Ти“. Ту се приказује запањеност анђела пред неизрецивом тајном човекољубља Божијег. Сами анђели су запањени рођењем Богочовека.
Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
Све емисије Светотајинско богословље можете пронаћи ОВДЕ
Извор: Радио Беседа
