Наша посета Епархији осијечкопољкој и барањској у Републици Хрватској, која је од 1991. године успостављена поново одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, уприличена је у припреним недељама, пред почетак Великог и Часног поста у суботу и недељу 02.-03- марта 2019. Лета Господњег.
Након упокојења првог Епископа, од поновног успостављања Епархије, Епископа Лукијана, одлуком Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве 2017. године за администратора упражњене Епархије постављен је Његово Преосвештенство Епископ бачки Године Иринеј. На редовном пролећном заседању Светог Архијерејског Сабора Православне Цркве, 09. маја 2018. године, за Епископа осијечкопољске и барањске Епархије, постављен је, један од наших најмлађих владика наше Цркве, Господин Херувим, дотадашњи настојатељ манастира Успенија Пресвете Богородице у Даљској Планини.
Нашу посету Епархији осијечкопољској и барањској отпочели смо у месту Трпиња, које је једно највећих места у Епархији осијечкопољској и барањској, где живи чисто српско становништво. Храм је посвећен Вазнесењу Господњем, јереј Марко Шукунда месни парох, говорио нам је о духовном животу у самом месту са неким и занимљивим детаљима, а уједно нас је и увео у причу о самој Епархији.
Наша посета Епархији осијечкопољкој и барањској у Републици Хрватској, која је од 1991. године успостављена поново одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, уприличена је у припреним недељама, пред почетак Великог и Часног поста у суботу и недељу 02.-03- марта 2019. Лета Господњег.
Пут нас је водио даље до, отприлике седам километара удаљеног места Бобота у Храм Светог Великомученика Георгија који је грађен 1762. године , а где смо видели једно од можда најлеших иконостаса у Епархији, који је рестауриран од стране Покрајинског завода за заштиту споменика културе из Новог Сада, а на основу договора међудржавних комисија за враћање културних добара Хрватској, а чије је власништво Српска Православна Црква, Епархија осијечкопољска и барањска.
Љубазношћу домаћина, наша посета Епархији одвела нас је у праву оазу духовног мира, надомак града Вуковара, у вуковарско излетише Адице, у храм Свете Петке – на Добре воде, на коме се налази и чудотворни извор и где је примећено стално присутво верног народа. Дочекао нас је јереј Вукашин Цветојевић, парох друге вуковарске парохије, а уједно и водитељ Катихетског уреда у Епархији, са којим смо поразговарали о самом духовном стецишту где долазе и Срби и Хрвати, код града Вуковара и о статусу Православне веронауке у Републици Хрватској.
Један од храмова који је страдао у последњем рату (1991-1995. године) у осијечкопољској и барањској Епархији, где је уништено чак 14 цркава а 35 је оштећено, је и Саборни храм у Вуковару посвећен Светом оцу Николају. Храм је 1991. године миниран и запаљен. Након седмогодишње израде, током прошле године постављен је иконостас и ради се и даља обнова унутрашњости цркве. До самог храма у току је и изградња Српског дома, које ће бити и стециште за преостале Србе у овом многострадалном граду за разне историјске, духовне и културно-уметничке садржаје.
Архијерејски намесник вуковарски протојереј-ставрофор Саша Кузмановић упознао нас је о историјату храма а и о духовном животу преосталих Срба у граду Вуковару у Републици Хрватској.
Доласком Његовог Преосвештенства Епископа Херувима, покренути су многи пројекти. Поред многобројних грађевинских радова на потпуно или делимично уништеним храмовима, велики акценат дат је на мисонарским пословима, формирању информативне службе Епархије као и прикупљању многих историјских трагова о постајању Срба на овим просторима, на челу са својом Светом Српском Православном Црквом. У самој главној улици у граду Вуковару где се налазе многе значајне хрватске културне институцције, откупљена је зграда у којој је планирано да се обухватити све горе наведено и у којој би се радило на отварању Музеја, Библиотеке, Архива Епархије, посебног одељења-Катихетског уреда, као и дела задуженог за информативну делатност Епархије.
Православни катихета Јован Секулић, задужен је у пословима информативне делатности Епархије.
У самом месту Даљ, налази се један од највећих храмова Епархије -Саборни храм светог великомученика Димитрија, који је у фази генералне обнове, а надомак њега је и велелепни Двор – Летња резиденција Српских Патријараха, где се у капелици служе службе.
Град Даљ изнедрио је многа наша велика имена, између осталог и највећег српског научника Милутина Миланковића, чија је родна кућа постало стезиште многих данашњих младих научника.
Недалеко од самог места Даљ, налази се и манастир Успенија Пресвете Богородице у Даљској планини, у коме се одржава надалеко познат Преображењски Сабор, кога је основао сам свети Владика Николај жички.
И као што смо навели, наша посета је уприличена у припремним недељама пред почетак Свете Четрдесетнице, те смо у недељу 03. марта 2019. године, благословом Епископа Господина Херувима присуствовали и светој Литургији у манастиру Успенија Пресвете Богородице у Даљској планини, те смо забележили и епископску беседу.
На самом крају наше посете уз велику захвалност на љубави, доброти и љубазности, замолили смо Његово Преосвештенство Епископа Господина Херувима за кратак разговор и поуку пред почетак Великог Часног поста.
Мала Епархија на нимало лаком терену, ипак у доброј сарадњи са представницима других верских конфесија, коју је својим оснивањем 1991. године започео Његово Преосвештенство господин Лукијан, надаље се наставило устројством Његовог Преосвештенства Епископа бачког Господина Иринеја, хвала Богу, великим трудом и залагањем тече успешно и даље и то несебичном делатношћу Владике Херувима, младог свештенства, многобројним вероучитељима православне наставе, на радост свих преосталих Срба од најмањих до најстаријих. Одлазимо са, утиском и радошћу спознаје, да заиста ИМА НАДЕ и да уз ВЕРУ и ЉУБАВ свих поменутих, можемо говорити да Срби на челу са својом светом Православном Црквом ЖИВЕ и ОПСТАЈУ и на овим просторима – Хвала Богу.
Извор: Радио Славословље
