Данас, 21. марта, навршава се 9 година од престављења архимандрита Мојсија, игумана манастира Хиландара, као и 6 година од упокојења његовог духовног чеда, монаха Павла Хиландарца. О овим дивним Божјим ревнитељима чудесних животописа, који су по благој нарави, срдачности и љубави остали у молитвеним сећањима многих монаха, свештеника и лаика, поклоника свете царске Лавре, Манастира Хиландара, можете видети у наставку:
Високопреподобни архимандрит Мојсије био је скоро две деценије игуман Свете царске лавре Хиландара, упокојио се 2010. у 87. години.
Рођен је као Станислав Жарковић 10.02.1923. у Каменици крај Ваљева. Потекао је из побожне породице, од оца Светозара и мајке Зорке. На његово духовно усмерење утицао је богомољачки покрет и личност Светог владике Николаја Велимировића. У манастир Жичу дошао је пред рат и био искушеник који је стасавао и сазревао поред Светог владике. Замонашио се 1947. Рукоположен је у јеромонаха за Божић 1949.
Сабрат манастира Хиландара постао је 1964. године дошавши на Свету Гору из манастира Каленић. Члан Свештеног сабора манастира Хиландара је од 1986. године. У периоду до избора за игумана Хиландара више година је извршавао послушање антипросопа – представника Светог манастира у Свештеној општини Свете Горе. Братство Светог манастира Хиландара изабрало га је за игумана 24. новембра 1992. године. Свечано је уведен у древни хиландарски игумански трон и преузео духовно руковођење братством, дан након манастирске славе Ваведења Пресвете Богородице, 5. децембра 1992. године.
Блаженоупокојени отац Мојсије је био други игуман по обнављању општежића у Светом манастиру Хиландару. За време његовог игуманства, Хиландар је 1998. прославио 800 година од оснивања. Током деведесетих, као духовник је извео целу једну генерацију монаха, утврђујући својом кротком природом и личним примером општежиће. Познат по својој благој нарави и љубави према свима био је вољен и уважаван од стране братства али и целе Свете Горе. За своје 63 године проведене у монаштву, био је познат као тих и повучен монах, посвећен молитви и изванредан познавалац богослужења и типика. Светогорски старци су често истицали игумана Мојсија као пример смирености и ревности за богослужење.
Пред очима Свете Горе просијао је у време када је као манастирски антипросоп, и поред дужности у Свештеној општини и бриге око конака у Кареји, учествовао у сваком богослужењу. И под старост, носећи на својим грудима игумански крст, а на својим плећима одговорност за своја духовна чеда, иако нарушеног здравља био је први на богослужењу. За осамнаест година његовог руковођења Свети манастир Хиландар доживео је препород и благослов увећањем братства какво није забележено у новијој историји.
Посебно су га волели радници који раде на обнови Хиландара од последица пожара 2004. који је уједно био и једно од највећих искушења за време његовог руковођења манастиром. Покољење његове духовне деце, његовим молитвама и духовним руковођењем, понело је обнову Хиландара. Господ му је допустио да назре васкрсавање обновљеног Хиландара, као што је некада Боговидцу Мојсију благословио да са горе Навав види обећану земљу и да с миром преда дух свој. У миру је и блаженопочивши хиландарски отац и игуман Мојсије предао дух свој у наручје Господње, пете недеље Великог и часног поста.
Високопреподобни архимандрит Мојсије сахрањен је у 22. марта 2010. године, после опела које је служио Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије уз саслуживање игумана светогорских манастира на челу с Протом Свете Горе.
***
Монах Павле Хиландарац (1958 – 2013)
Монах Павле (Ивановић) је рођен у Београду 15. маја 1958. године добивши на рођењу име Горан. Радио је дуги низ година као глумац, прво у Шабачком, а затим у Крагујевачком и Вршачком позоришту.
Када се упознао са православном вером 1994. године, одлучује да се крсти. На крштењу је добио име Андреј. Само неколико месеци касније оставља свет и постаје искушеник у манастиру Светог Прохора Пчињског крај Врања. У манастир Хиландар долази крајем 2001, а монашки постриг прима на Богојављење 2004.
Добија одговорно послушање гостопримца које је веома савесно обављао. Многи ће га памтити по изузетно лепом читању Житија светих и других душекорисних књига за време празничних трпеза. Искрено је веровао у Христа Господа и са великом ревношћу му следовао. Његова блага личност и спремност да сваком госту укаже срдачну добродошлицу остаће у сећању многобројних хиландарских поклоника.
Упокојио се на дан Светог Павла Исповедника 21. марта 2013, отпостивши тримирје и причестивши се Светим Тајнама.
Нека Господ прости душу и подари вечну радост игуману Мојсију и монаху Павлу.
