На Благовијести, 7. априла, у манастиру Житомислић, код Мостара, биће отворен музеј у којем ће бити изложена вриједна манастирска ризница, враћена након 27 година у ову светињу, а чини је збирка икона и умјетнина која је међу три највеће у БиХ.
У музејској поставци коју ради професор доктор Љиљана Шево, налази се педесетак икона из периода од 16. до 18. вијека – дјела српских, итало-критских и руских аутора.
„Међу српским иконама најзначајније су `Житомислићке двери`, које се приписују иконописцу, мајстору Радулу и оне на иконостасу, дјело Георгија Митрофановића. Једна од важних је и икона Богородице из итало-критске групе, коју је сликао Андреј Рицос и једна је од четири такве у свијету. Иконе су рестауриране и враћене у Епархију“, каже за Срну игуман манастира Житомислић Данило Павловић.
Осим икона, манастир посједује и шест јако вриједних књига, од којих су пет рукописи, а најстарија датира из 14. вијека.
У музеју ће бити постављена и збирка сребрених предмета за црквену употребу, углавном из 17. вијека.
„Ова збирка икона и умјетнима једна је од три највеће у БиХ. Једна је у Сарајеву у Старој цркви, друга је у Тузли. Дуго смо чекали на изградњу музеја да би се ове умјетнине могле чувати у адекватним условима, али и бити изложене“, наводи игуман манастира Житомислић.
Игуман Павловић каже да ће на Благовијести, које су и манастирска слава, у 9.00 часова литургију служити Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије.
У подне ће бити отворен музеј, у којем ће бити изложена вриједна манастирска ризница, коју су 1992. године спасиле монахиње овог манастира.
Музеј ће отворити директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, будући да је та институција Републике Српске у највећој мјери финансирала изградњу овог објекта, а помогло је и федерално Министарство културе.
„Манастир Житомислић посједује велику музејску збирку. То су умјетнине које су монахиње које су живјеле у овом манастиру до посљедњег рата успјеле да спасу од ратних дејстава и пренесу у Србију“, каже игуман Данило.
Он додаје да Манастир из године у годину посјећује све већи број православних ходочасника, али и страних туриста.
„Овај музеј биће јако значајан за Манастир и све који га посјете и биће отворен током цијелог дана и свима доступан“, каже игуман.
Игуман подсјећа да је знатан дио манастирске ризнице, нарочито библиотеке и архива изгорио у Другом свјетском рату, када је побијено и цијело братство.
„Остало је оно што је било у цркви, јер она није паљена и пљачкана у Другом свјетском рату. У посљедњем рату те ствари су спашене, а Манастир је опљачкан, запаљен, па порушен“, каже игуман Данило.
Манастир Житомислић саграђен је 1566. године, исте године када и Стари мост у Мостару.
Задужбина је породице Милорадовића, која је 1566. године од невесињског кадије добила дозволу за обнављање манастира, што указује да је на том мјесту и раније постојао храм.
Од тада до данас манастир Житомислић је најзначајнији духовни и културни центар православних вјерника у Херцеговини. У њему је 1848. године отворена прва богословска школа у БиХ, а касније школа за описмењавање српске дјеце.
Манастир је обновљен 2005. године, када га је освештао блаженопочивши патријарх српски Павле. Проглашен је за национални споменик БиХ.
Манастир је посвећен Благовјештењу Пресвете Богородице и налази се у мјесту Житомислићи, двадесетак километара јужно од Мостара, на лијевој обали Неретве.
Сада је ово мушки манастир и у њему, осим игумана, живе још четири монаха.
