У име Оца и Сина и Светога Духа! Часно свештенство, богољубиво монаштво, уважена мати игуманијо са сестрама, драга браћо и сестре, драга децо, Данас је велики дан за ову свету обитељ. Данас је велики дан за нас хришћане. Данас је дан када се враћамо мислима у најсветије и најблагословеније тренутке рода људскога – враћамо се у Назарет, где Пресветој Богородици благовести Архангел Гаврил да ће зачети од Духа Светога и родити Бога Слова. И она, чедна и честита, питаше само једно: Како је то могуће кад ја не знам за мужа? И заиста она, не само да не зна за мужа, него се она у храму Господњем од своје треће године припремала за своју највећу мисију – да избави род људски.
И Анђео јој рече: Не бој се Марија, не размишљај тако! Оно што ће се у теби зачети од Духа је Светога, и ти ћеш родити Сина Емануила, и Он ће спасти род људски. И Пресвета Богородица као послушна, као света, пресвета, пречиста, рече само једно: Нека ми буде по речи твојој! И тога момента, примањем промисла Божијег речју, умом, вољом, зачиње се Спаситељ, а кроз Њега зачиње се Црква Божија – почиње спасење.
Заиста је долично хвалити, величати, певати, молити се Пресветој Богородици и нико од људи достојно не може опевати, рећи, исказати све оно што је Пресвета Богородица учинила до дана данашњега за род људски. Нико не може да проникне у ту тајну зато што је она сместила Реч Божију у себе – и каква реч људска може да опише тај догађај, Пресвету Богородицу, осим само песмама, акатистима, химнама и молитвама?! И ниједну реч нећу додати овоме, нити ћу било шта говорити, само подсећам и себе и вас, да је Пресвета Богородица избављала род људски кад год би је призвали и помишљали на њу. По речима Светог Григорија Паламе, митрополита солунског, великог молитвеника и исихасте, кад год поменемо њено свето име, природа наша се освећује, ум постаје чедан, ми остављамо житејско размишљање и улазимо у највећи промисао да именом Њеним бивамо сачувани и избављени од свакога зла.
Има један велики догађај у историји грчкога народа за време агарјанске окупације: када су војници били опкољени на мору од Агарјана, шта су могли друго него да упуте молитве Пресветој Богородици. Али замислите, они нису могли да упале никакво светло, јер би непријатељ видео где су, него су напамет изговарали акатист Пресветој Богородици: Теби, Војвоткињи, Која се бори за нас, узносимо песме победне, а избавивши се од зла, песме захвалне, ми, слуге Твоје, Богородице. И пошто имаш моћ непобедиву, од сваке нас опасности избави да Ти кличемо: Радуј се, Невесто Неневесна! И још: Анђео првак послан би с неба да каже Богородици: Радуј се… И Она чувши молитву и речи познатог, вековног акатиста благовештењског, избави и војску и народ, те је овај дан национални празник нашег братског грчког народа.
И шта рећи, чиме похвалити Ону која је шира од небеса, ону која је Царица небеска, која је Царица и већа од херувима, и од анђела, и од арханђела?! Шта принети њој, коју реч, осим само и једино молитве.
Два велика светитеља нашега века, старац Пајсије и старац Порфирије, говорили су својој духовној деци: Ако и не стигнете да завршите своје молитвено правило у току дана, потрудите се да прочитате акатист Пресветој Богородици. Тај акатист има силу да вас чува читавог дана и читаве ноћи. И не само то, него да се сви хришћани потрудимо да научимо напамет овај акатист. Тиме ћемо показати колико је волимо, јер љубав се мери жртвом, а жртва је наша замислите колико велика – да научимо напамет акатист Пресветој Богородици. И то је аманет њиховој духовној деци – и старца Порфирија и старца Пајсија. Благодаћу Пресвете Богородице и сâм сам почео да учим акатист, тако што свакога дана уз све оно што треба да урадим, нађем времена (а то је само дванаест минута) и прочитам акатист. То саветујем и вама. И замислите ако дође време, да се и ми нађемо у ситуацији у којој су се нашли борци, ратници који су чували отаџбину своју, да треба да прочитамо акатист Пресветој Богородици, а немамо ни молитвеник, у мраку смо, у мукама смо… Шта ћемо чинити? Како да се молимо? Јесте да Пресвета Богородица прима и уздахе наше, и сваку молитву прима, и сваку реч прима, али часно је и достојно је да је величамо онако како су је светитељи, како су је анђели Божији величали – да то научимо и да се у сваком времену и на сваком месту можемо бавити том молитвом.
У манастиру Параклиту, био сам сведок, да било шта да раде, најстарији почиње молитву: Теби Војвоткињи која се бориш за нас, узносимо песме победне…. Затим наставља други, трећи, и тако читав акатист они заврше као своје правило: и знате какву силу задобијају?! Какав мир задобијају?! То је једина психотерапија, не постоји друга. Видели сте данас колико је свет изгубљен, колико људи немају смисла – зато што се никада не сете Пресвете Богородице – Богомајке се никада не сете. А када би се само ње сетили, она би их чудесно исцељивала, јер она све што чини, невидљиво и тајно чини. Али засигурно чини! Спасава! Доказ су мироточиве иконе свуда по свету, доказ су чуда која се дешавају хиљадама година. И када све то знамо дужни смо да се сходно томе и владамо.
Нека Пресвета Богородица чува све вас, ову свету обитељ, све људе добре воље, читав свет, и да сви познају да су једина врата кроз која се сви спасавамо – Пресвета Богородица. Она је родила Сина Божијега, главу Цркве наше, Она је родила Спаситеља душа наших, коме нека је слава у све векове и сву вечност, и да је вечно славимо, и да је вечно величамо са хоровима анђела у све векове. Амин.
Епископ жички др Јустин
Објављено у Жичком благовеснику, април-јун 2018. - Беседа је изговорена на Благовести 2016. године у манастиру Благовештењу (Каблар)
Извор: Српска Православна Црква
