Његово проесвештенство Епископ диоклијски г. Методије данас, на Духовски уторак служио је Свету архијерејску литургију у Храму Светог Преображења Господњег на Жабљаку. Преосвећеном Епископу прислуживали су архимадрит Исаија, игуман манастира Бијела, протосинђел Сергије, намјесник манастира Острог, протојереј Мирчета Шљиванчанин, парох подгорички, јереј Драженко Ристић, парох шавнички, протојереј Миливоје Јововић, жабљачки парох – домаћин и јерођакон Јаков, сабрат Цетињског манастира.
За пјевницом је одговарало сестринство манастира Подмалинско предвођено игуманијом мати Катарином. Жабљачки храм био је препун вјерног народа који је учествовао у радости овог светодуховског сабрања. Након читања зачала из Светог јеванђеља, по благослову владике Методија, сабранима се обратио протосинђел Сергије који је говорио о данашњем празнику и важности учешћа вјерног народа у животу Цркве.
На крају Свете литругије свештенство и вјерни народ је поучио владика Методије. У архипастирском слову Преосвећени је указао на важност духовног живота и непобједиву силу Цркве Божије која траје кроз вјекове, подсјетивши да и данас вјерни чине исто што су чинили њихови преци 2.000 година, а по ријечима Христовим да Цркву неће ни врата пакла надвладати.
Ове године када прослављамо 800 година постојања наше самосталне Архиепископије жичке Патријаршије пећке Српске цркве, сигурно се питамо, казао је владика, како је Црква опстала током тих година од којих је само првих 200 – 250 година била у хармонији са средином и овом земљом гдје је благовијестила Јеванђеље и ријеч Христову. Подсјетивши на 500 година турског ропства, када су се погасиле све институције, стубови који су чинили један народ и државу, Епископ Методије је нагласио да је остала само Црква.
„Црква је окупљала народ, па чак и дизала устанке за ослобођење. И мошти Светог Саве су спаљене 1594. године као посљедица турске одмазде због устанака које су предводили архимандрити, игумани, свештеници, епископи, који су проповиједали, борили се и мученички страдали за слободу свога народа. Та нит православна само у нашем народу непрекинуто је трајала 8 вјекова до данас, јер се с душе на душу преносила Светим путером и благодаћу Божијом којом се и ми данас на Светој литургији причестисмо.“
Говорећи о прогону Христове Православне цркве које траје 2.000 година, владика је истакао да је она побиједила све империје, свјетске императоре и цареве. Сви они данас леже у својим развалинама, а остала је вјера, Христово Јеванђеље и Црква Божија као богочовјечански организам на земљи, чији смо и ми дио у заједници Духа Светога.
Владика је посебно указао на дешавања у нашем времену која нас, кад се наша лађа заљуља на таласима овога свијета, можда понекад поколебају и помало уплаше, али по његовим ријечима треба увијек да се сјетимо прошлости и како је све прошло:
„Била су тежа времена па је Црква опстајала. И уопште није питање да ли ће Црква да опстане, али је питање гдје ћемо ми у свему томе да будемо и како ћемо се опредијелити. То је једино питање.“
Нагласио је владика да Црква никад није и не може, колико год то у датом моменту изгледало, да буде истински дубински угрожена, јер оно што једино могу да убију силе и таласи овога свијета јесте спољашња форма и облик: зидови, камење, темељи тијело.
„Не бојте се онога ко убија тијело. Душу и животворни Дух, кога прослављамо у празнику Свете Тројице, не може убити, јер је Дух оно што оживљава, а не зидови, камење грађевине, архитектура, куполе или наше тијело. Дух је онај који је увијек био непоколебљив и ми треба да се управљамо и коригујемо спрам Духа Светога. Он је оно чиме се напајамо. Ми који смо се сабрали овдје и напојили Духа Светога, на Светој литургији причестили Тајнама Христовим, наставили смо оно што су наши свети преци радили и једино је то истински, прави пут спасења, пут у Царство небеско Оца и Сина и Светога Духа“, поручио је Његово проесвештенство Епископ диоклијски г. Методије.
По завршетку Литургије отац Миливоје, надлежни парох, и Црквена општина Жабљак приредили су за све трпезу љубави. Радост сабрања је настављена уз звуке гусала и нескривене среће присутних због присуства владике диоклијског г. Методија, који је поријеклом са Дурмитора.
