“У средиште свега морамо ставити ријечи ап. Павла о обновљењу ума (Рим. 12, 2). Тема обновљења ума и шири смисао који је повезан са његовим знаменитим учењем: ‘ако је ко у Христу, нова је твар’ (2 Кор 5, 17).
Обновљење ума има своје степене. ‘Ако се наш спољни човек и распада – читамо 2Кор 4,16 – ипак се унутрашњи обнавља из дана у дан’, тј. узноси се постепено ка вишем животу. Посебан значај овдје има управо ‘обновљење ума’. У Посланици Колошанима читамо: ‘И обукосте се у новога, који се обнавља за познање’ (3, 10). У Посланици Ефесцима апостол позива ‘да се обнављате духом ума својега; и обуците се у новога човјека’ (4, 23-24). Круну тих савјета представљају ријечи ап. Павла у 1 Кор 2, 16 да ‘имамо ум Христов’. У том свјетлу треба разумјети и апостолов пријекор упућен многобошцима да ‘не марише да познају Бога’ (Рим 1, 28). Он прекоријева многобошце зато што познање Бога не ставише у основу сваког познања и зато ‘залудјеше у својим умовањима’ (Рим 1, 21)“.
Василије Зењковски,
Основи хришћанске философије
