Следујући Господњим речима: “Ако се два од вас сложе на земљи у било којој ствари за коју се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима. Јер где су два или три сабрана у име моје, онде сам и ја мељу њима” (Мт 18, 19-20), верујући народ Бреснице, али и осталих крагујевачких насеља, окупио се у храму Светог Јоаникија Девичког како би у заједници Тела и Крви Христове, на челу са својим Епископом, смрт Христову објавили (1.Кор 12, 25) и Васкрсење Његово исповедили.
Шумадијском Првојерарху, Преосвећеном Епископу Господину Јовану у приношењу Бескрвне Жртве од свих и за све саслуживали су јереј Милош Ђурић и ђакон Немања Стојковић, уз прислуживање чтечева Марка Гаљака и Стефана Радисављевића.
На празник светог Методија, свештеномученика патарског, и светог Наума Охридског, Владика Јован се обратио окупљеној пастви речима пуним очинске љубави осврнувши се на наше међуљудске односе, говорећи речима данашњице. У својој беседи владика се позабавио нашим опхођењем према ближњима, пре свега неопходношћу да не осуђујемо своје блишњи. Изневши у својој беседи речи које би сваки православни хришћанин требао изговарати свакога дана, а то су речи молитве Оче наш, владика је подсетио да је једна од суштинских реченица у тој молитви: “и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим”, осврнувши се да данас врло тешко можемо срести човека који у сусрету са другим не осуђује другог, а грех осуђивања произилази управо из наше немогућности да опростимо. Владика је нагласио: “Господ нас у Јеванђиљу непрестано позива не судите да вам се не суди, као и каквом мером мерите таквом ће се и вама мерити. Управо ми ту грешимо, и нисмо добри хришћани јер једном мером судимо себи, а другима судимо другом мером... Човек неће штедети ни речи ни мисли у осуђивању другог, док ће за себе увек тражити оправдање и изговор... Човек је слабо биће, његова природа је заражена падом и не може правилно да суди о другом”. У наставку своје беседе, владика Јован је нагласио да суд припада само Богу као Свезнајућем и Свудаприсутном, који познаје наше најтајније мисли, дела и осећања. Владика се такође надовезао да ми, иако нисмо позвани да судимо другима, не смемо бити ни равнодушни према њима и њиховом спасењу, већ да се требамо трудити око њиховог спасења исправљајући њихове грешке. Међутим, и када исправљамо другога, морамо прво себе исправити”, подсетио је Владика Јован.
Извор: Епархија шумадијска
