На дан када наша Света црква слави Светог Рафаила Банатског, 29. августа, а поводом Успења Пресвете Богородице, храмовне славе манастира Подмаине и имендана оца игумана ове свете обитељи, оца Рафаила (Бољевића), Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је Свету архијерејску литургију у овој светињи надомак Будве.
Митрополит је у току службе у чин ђакона рукоположио Димитрија Игоревича Таланкина из Москве, кинорежисера и композитора, професора на Институту савремене умјетности у Москви.
У архипастирском слову Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је поручио да је послије великог страдања и мучеништва Цркве православне, почевши од Русије па преко нас и шире, будућност читавога свијета у Православној цркви Божјој – изворној јеванђелској. Објаснио је да су се западни народи, умјесто да наставе да се клањају само Христу и Часноме крсту и да им мјерило свеукупног живота буде богочовјек Христос, вратили паганском поимању историје, и човјека претворили да буде мјерило историје и свих земаљских збивања.
„Богочовјек је мјерило свега постојећег, и Бог и човјек заједно. Господ рођен од Свете Дјеве чије Успеније прослављамо је мјерило историје, свијета, творевине Божије, свега што се догађало, што се догађа и што ће се догађати до страшнога Суда и на земљи и на небу и на свим знаним и незнаним свјетовима!“
Владика је казао да је свако људско покољење призвано да пјева пјесму нову испуњену благом вијешћу о вјечној новој истини присутној у свим дјелима истинских и правих људи и Божијим дјелима на земљи.
„Ево и ми данас пјевамо пјесму нову у славу Христа Бога нашега, настављамо пјесму Светих пророка и апостола, дивних свједока Христових кроз вјекове до наших времена.“
Нагласио је да кроз вјекове лик Христов исцељује безбројне душе и надахњује да иду за Њим и слушају Његову свету ријеч, као Свети мученик Диомид из трећег вијека и многи други које данас прослављамо: Свети Рафаило Банатски, Преподобни Јоаким Осоговски, Свети мученик Стамат, Свети Јевстатије Други Архиепископ српски, Преподобни Роман Синаит… Свети календар је препун тих дивних и чудесних ликова који су појали пјесму нову и који су својим животом и својом мученичком крвљу свједочили Господа.
„Свети Рафаило Банатски Хиландарац је појао пјесму нову Христу Богу и посвједочио га својим подвигом у Светој Гори Атонској па је одатле дошао у Банат гдје је постао живи свједок живога Господа“, рекао је владика.
Подсјетио је да се његове мошти чувају у Зрењанину а да се ових дана упокојила и наша мати Кристина, која је као и њен отац Стефан који је писао службу и акатист Светом Рафаилу, са благословом оца Јустина Ћелијскога, била надахнута овим Божијим угодником. Мати Кристина која је 30 година заједно са мати Олимпијадом, која се упокојила такође недавно, била у манастиру Ћелији Добрској, наставила је то живо свједочанство Светог Рафаила Банатскога
Данас прослављамо и једног дивнога подвижника Светога Герасима Кефалонијскога, чије мошти су на острву Кефалонији гдје ја Митрополит Амфилохије имао благослов да прими свештенички чим прије 50 година.
Говорећи о сили часнога крста који је из далеке Русије у којој је хиљаде крстова и манастира уништено за вријеме безбожног Совјетског Савеза, Митрополит је казао да је он дошао вјернима на поклоњење као живо свједочанство живога Господа:
„Мученичка крв безбројних новомученика росијских која се крунише мученичком крвљу Цара Николаја Другога и царица Александре и њихове свете дјеце је сјеме за нове хришћане. Обнавља она бескрајну Русију и обнавља сав свијет, као што је то чинила и крв свих мученичка кроз вјекове. Обнавља се царска Русија и ево часни крст који је дошао и стигао овдје да и нас укријепи и да нам открије велику свету тајну да је све у историји Цркве Божје, у историји човјечанства и свијета, у знаку Крста Христовога, у знаку распећа, али и у знаку Христовог васкрсења.“
Митрополит Амфилохије је казао да оно што учествује у распећу Христовом оно васкрсава и обнавља се непрекидно, свједок томе је и овај свети храм:
„Од 1838. године, када су Аустроугари приморали Митрополита Петра Другог Ловћенског Тајновидца да напусти ову светињу, као и манастир Стањевиће, то су биле рушевине“, рекао је владика.
Присјетио се дана када је дошао отац Сава који је почео обнову и себе уградио у ову светињу. То свето дјело наставила је братија, отац Бенедикт и сада отац Рафаило и храм је васкрсао.
„Процвјетала је ова светиња и зато ми у њој пјевамо пјесму нову, пјесму стару, прастару, у славу Божију Оца и Сина и Духа Светога – Бога љубави“, бесједио је владика и додао да нам се Бог открио као смирен јагањац у Вителејемској пећини из које је засијала неугасива свјетлост Христовог лика и личности и сија и обасјава сав свијет.
На крају Свете службе Божје владика Амфилохије је честитао празник и славу овој светој обитељи и ден ангела оцима Рафаилу, Јоакиму, Прохору, Јерасиму, Јевстатију и Роману. Позвао је све да цјеливају Часни крст који је стигао из Иркутска, далеког Сибира, како би донио благослов свих руских преподобних богоносних отаца, мученика и новомученика до Царских мученика Романових:
„Велики благослов који је стигао преко овога Часнога крста сједињује Исток и Запад, Сјевер и Југ. За Часни крст нема граница јер он све границе пресјеца и освећује све који живе у земаљским границама: европским, азијским, афричким и американским. Нека би Господ молитвама Часнога крста и свих које данас прослављамо укријепио ову свету обитељ да би се и она обнављала и обнављала душе као што је и до сада чинила“, поручио је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.
Након ломљење славског колача заједничарење у манастиру Подмаине је настављено уз трпезу братске љубави.
