У недјељу 14. по Педесетници, 22. септембра, на празник када наша Света црква прославља Свете Јоакима и Ану, родитеље Пресвете Владичице Богородице, одслужена је Света литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, којом је началствовао протојереј-ставрофор Далибор Милаковић а саслуживали су протојереји: Миладин Кнежевић и Мирчета Шљиванчанин.
Током Литургије појала је мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења.
Након прочитаног Јеванђеља, сабранима коју су се сабрали да торжествено прославе недјељни дан – мали васкрс, надахнутим пастирским словом обратио се протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.
Отац Далибор је говорио о призиву и позиву Господњем да задобијамо Царство Божије у нама и да се учимо љубављу и заједништвом. Почетном дио свог обраћања отац Далибор је посветио ријечима Господњим којима позива сав род људски на најприсније заједништво, најприснији загрљај, а то је загрљај Евхаристије – загрљај Бога и човјека:
,,Господ је рекао: ,,Ко не једе Тијело Моје и не пије Крв Моју, не обитавам Ја у њему. И заиста је тако браћо и сестре. Ако човјек истински не узме Тијело и Крв Христову и ако се не сједини са Христом неће ићи путем, нити ући у живот бесмртни.“
Он је казао да данашње Јеванђеље, као и све јеванђелске поуке живе Ријечи Божије усмјерава нас на нашу истинску отаџбину – на Царство Божије, које требамо да стичемо и задобијамо још у овом земаљском животу, дакле, овдје и сада.
У даљем обраћању елаборирао је дубљи смисао прочитане јеванђелске приче наводећи да нас Господ на своју свечану трпезу љубави у заједништву са Њим призива од самог почетка наше земаљске историје, те да та трпеза љубав подразумјева да у њој узимамо учешћа у миру, слози, љубави и заједништу:
,,Ова јеванђелска прича, која говори о свадби, говори у ствари о оној радости и свечаности кроз коју нас Бог Отац кроз Сина Свога јединороднога позива на свадбу и трпезу Господњу коју нам је свима припремио. И кроз цијелу историју рода људскога још од стварања свијета, преко пророка и свих оних који су предсказивали и најављивали долазак Господа и Његов домострој спасења, па преко ученика Његових – апостола, светитеља, Божијих угодника, све до наших дана, непрестано се род људски позива на ту радосну и свечану трпезу Божанске љубави и истинског живота. Дакле, Господ нас призива на ту трпезу љубави у слози, заједништву и миру уз позив на подвиг и задобијање те љубави Божанске која треба по љубави и благодати Божијој да завлада у свима нама“, бесједио је прота Далибор.
Појаснио је да сви на крштењу примамо то свадбено рухо – одијело – одијевамо се у Христа у Домострој спасења Његов и примамо печат дара Духа Светога.
„И сви дајемо завјет пред Господом да ћемо се учити врлину и љубави и да ће они завладати у срцима нашим. А ако то не изградимо онда нећемо бити достојни те трпезе љубави и свадбе на коју нас Господ призива будући да је то свадба и призив Царства небескога и бескрајне љубави Божије коју нам преизобилно дарује овдје на Земљи“, истакао је отац Далибор.
На самом крају свог пастирског обраћања отац Далибор је указао на битност имања благодарности према Богу, но, нагласио је да је битно посједовати и свијест и познање благодарности у малим стварима, што је спротно ономе што се у овом свијету подразумјева, а то није дух благодарности, већ дух неблагодарности, похлепе и вјечне незаситости:
,,Ми људи нисмо ни свјесни колико нам Бог излива своју милост, љубав и благодат. Треба да будемо задовољни и да се радујемо малим стварима, пошто кад човјек има благодарности и најмања ствар га може учинити срећним и поносним. Но, често вођени инстинктом похлепе, пале природе огреховљене, ми упорно и стално грабимо немајући мјере нити познања колико је заиста довољно у нашем животу и шта заиста човјека чини срећним.
Нека би нас Господ учинио достојним званицама Његовим, нека увијек будемо сватови Његови, да Њему Богу нашем тежимо, да к Њему идемо у све дане нашег живота сада и увијек и у вјекова вјекова. Амин“, пожелио је отац Далибор.
