Благословом Епископа жичког Господина Јустина, 17. октобра одржана је промоција књиге „Богословија Светог Саве 1836 – 2016“ аутора оца Игнатија Марковића, сабрата Манастира Раче.
Ова свечаност уприличена је у Градској Галерији Установе културе Бајина Башта. Поред аутора у промоцији књиге учествовали су и наши драги гости: протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик, протојереј-ставрофор Милош Босић, архијерејски намесник ужички, протонамесник Новица Благојевић, координатор верске наставе, и ђакон бајинобаштански Немања Матејић.
Промоција књиге отпочела је обраћањем ђакона Немање Матејића, који је поздравио све присутне, пожелео добродошлицу, и у својим најкраћим цртама изложио садржај ове књиге. Истакао је да му је велика част, али и задатак да говори о књизи, и захвалио се својим ученицима на труду и раду који су уложили да спреме музички програм за ову манифестацију.
Након уводног дела, присутнима се обратио протојереј-ставрофор Љубинко Костић, који је у свом детаљном излагању представио први део књиге. Говорио је о првим зачецима живота и рада Богословије Светог Саве. Историјски је истакао где се налазила зграда богословије, говорио је о првом ректору Гаврилу Поповићу. Оно што је веома значајно за њен почетак, јесу огромна улагања државе и Цркве, јер је богословија имала узвишену улогу.
Прота је у свом обраћању говорио о Никодиму Милашу, чувеном професору, епископу, правнику, где је цитирао текст који говори о улози и одговорности свештенства ондашњег времена. На крају свог обраћања, протојереј-ставрофор Љубинко Костић се присетио и својих дана у овој школи. Дошавши 70-их година у ово училиште, он нам је рекао да је тада осетио да му је богословија као други дом. Тадашњи професори, по речима протиним, били су светог живота, право духовно племство. Истакао је да су професори „брусили“ њихове животе и упућивали их да иду у народ, да говоре истину и преносе оно што је добро.
Други излагач о књизи, био је протојереј-ставрофор Милош Босић. Он се осврнуо на историју богословије после великог рата до данас. Подсетио је да се од 1921-1929 богословија налазила у Сремским Карловцима, а 1943 у Нишу, па касније у Раковици, и да је најтежи период био после II Светског рата. Говорећи о свом доласку у богословију пре четрдесетак година, о. Милош је истакао да га је тамо сачекала љубазност професора. Сетио се очевих речи: „немој да напустиш, да кажу да не ваљаш, или да не можеш да завршиш, или да те избаце.“ Ове речи су проти Милошу биле закон и морална обавеза, које су му се урезале у срце и до данас оне ту почивају.
Након обраћања протојереја-ставрофора Милоша Босића, све присутне поздравио је протонамесник Новица Благојевић, координатор верске наставе. Он је понајвише изнео своја лична запажања, везана за одлазак у ову школу 90-их година. По речима његовим, тадашњи услови били су тешки и скромни. Тада је упознао и аутора ове књиге, оца Игнатија Марковића, и то пријатељство до данас траје. Говорио је о матурским екскурзијама и о летопису богословије. Истакао је беседу светог Владике Николаја, тада свршеног богослова Николе и извештај његов као васпитача, о великој бризи за ученике.
Након свих излагача, обратио се и сам аутор који се захвалио најпре Богу, па молитвама Светога Саве и патријарху српском Господину Иринеју на благослову да се ова књига може одштампати. Напоменуо је да су му за писање ове књиге помагали и сами богослови другог, трећег и петог разреда. Истакао је проту Стеву Веселиновића као најзначајнијег предавача, потом Платона Бањалучког, Владику Николаја, Аву Јустина, Доситеја Загребачког, који су без сумње најзначајније личности Богословије. Отац Игнатије се свим пристнима захвалио и рекао да је идеја за писање ове књиге била та да се ова школа представи свакоме ко у њу није имао прилике да уђе и да се упозна са њеним радом.
Извор: Епархија жичка
