Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије, служио је данас, 14. јануара, на празник Обрезања Господњег и Васиљевдан, са свештенством Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру.
Након прочитаног јеванђељског зачала, јереј Игор Балабан је казао да је једна од највећих дилема Светога писма и свакога хришћанина све до данашњега дана, какав је однос између закона и заповјести и благослова, благодати, које нам Господ пружа. Дилеме су да ли се благослов и благодат прима само онда кад испунимо читав закон, да ли нас закон спасава, тако што га поштујемо, као и заповјести, или нас спасава благодат и благослов Божији.
„Нема сумње Свето писмо и читаво предање Цркве каже да што год урадили, и били у складу са сваком цртицом из закона и заповјести Божије, ми сами себе не можемо да спасимо. Само нас благодаћу и благословом Господ спасава. “
Подсјетио да и сам Господ који је са неба сишао, родивши се од Пресвете Богородице, у Палестини тога времена, у израиљскоме племену, Јеврејин по крви, испуњава сав закон. Отац је објаснио да је Господ прихватио све: обрезао се, по синогогама у 12. години се поучавао писму, крстио се… тако да сви треба да поступимо онако како је Господ поступао:
„Господ је прихватио и испуњавао сав јеврејски закон тога времена, није га кршио и рекао је о чему виси сав закон и пророци: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, свом душом својом, свом снагом својом, и љуби ближњега свога као самога себе.“
Тумачећи два данашња Јеванђеља, у којима, с једне стране, имамо Господа који по јудејском обичају бива обрезан, учи у синагоги свете књиге, а с друге окупља људе и не говори о Мојсијевом закону, него каже Блажени сиромашни, јер је њихово Царство небеско. Блажени који плачеу, јер ће се утјешити…. свештеник Игор Балабан је казао да то изгледа контрадикторно:
„С једне стране има закон који јасно прописује шта се ради, а Господ с друге стране проповједа ствари које на изглед немају везе са законом, али само на изглед. Још су пророци старозавјетни, који су најављивали долазак Христов и испуњење закона у самоме Господу, јер Он је сам испуњење закона, Месија којег је чекао закон, говорили: Све то што испуњавате законе лицемјерено радите, пазите колико ћете корака да направите суботом, а презирете брата свога. Тако и ми тога да се чувамо.“
Даље је појаснио да и данашњи вјерник може да испуњава законе, да пости по свим правилима, да се исповједа редовно, иде на Службе Божије, а да гаји мржњу, завист, невјеру у срцу своме. Закључује да је то оно од чега треба да се пазимо, да се чувамо од философије (овога свијета) и празне преваре, како каже и данашњи Апостол.
Говорећи о Светом Василију Великом, кога данас прослављамо, јереј Игор је подсјетио да он потиче од богате породице и да је изучио све најбоље школе свога времена, али да се повукао у пустиње кападокијске да се подвизава. Онда га је Господ изабрао и удостојио да буде велики јерерх Цркве православне.
„Тако и ми, изучимо школе, не брани нам ни Господ, ни Свето писмо, да се посветимо свакој мудрости, знању и вјештини овоземаљској, али да никада не заборавимо да је једина права философија, која није празна превара, она коју је наш Господ проповједао. Нека би зато дао Господ да будемо сљедбеници такве философије, сљедбеници Светога Василија Великога, његови ученици да би у последњи дан када дође, о васкрсењу, нас прибројао са оним вјернима и настанио нас вјечно у своме Царству: Оца и Сина и Духа Светога, коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова, амин“, закључио је у својој бесједи јереј Игор Балабан.
