„Људска личност је тек онда личност када кроз себе оствари оно на шта ју је Бог призвао – када буде у односу према Богу, и када успостави прави и истински однос према творевини око себе и према другом људском бићу – тиме постаје права и истинска личност“, каже Митрополит црногорско-приморски Амфилохије у предавању „Христос као глава цркве и савремена криза личности и друштва“.
Слиједи низ поучних текстова који ће у овим великопосним данима штампаним на странама новог образника Митрополије црногорско-приморске за вјеру, културу и васпитање укријепити сваку хришћанску душу. То су текстови „Црква и политика“ епископa бачког Иринеја Буловића, „Црква и држава!“ преподобног Јустина Ћелијског, „Тама ноћи“ протојереја Георгија Флоровског, „О издајству“ Светог Јована Златоустог, „Ријеч на недељу православља“ ђакона Душана Биговића, „Слобода и власт“ архиепископа Јована Шаховског, који објашњава „да се слобода људи, грађана не само «овога» свијета, састоји у томе да они, потчињавајући се овим или оним земаљским властима, а у исто вријеме и не потчињавајући се тим властима у овоме или ономе – могу испуњавати вољу Божију“.
Вољом Божјом десиле су се и бескрајне молитвене литије народа у Црној Гори. Једну од тих литија предводио је Његово блаженство митрополит кијевски Онуфрије, о коме је протојереј–ставрофор Гојко Перовић писао ријечима хљеба и соли: „Добро дошао, блажењејши Митрополите светога Кијева!“ А „Ми морамо бити хришћани не зато што то захтева пристојност или зато што хришћане прогоне“, дио је реплике излагања „Хришћанство, култура и политика“ православног философа и публицисте Татјане Горичеве. Словеначки философ, пјесник, преводилац и публициста Горазд Коцијанчич истиче у интервјуу преузетом из „Политике“ да је „хришћанство лек против нихилизма“. Лијек за душу је поезија, те су разноврсни текстови овог броја испресијецани стиховима од Јована Јовановићића Змаја, Диса, Матије Бећковића, Ранка Јововића до архимандрита Дионисија Миковића. Душу и духовни живот напојиће есеј Николаја Берђајева „Серафим Саровски и Пушкин – светац и геније“.
О српском генију – Његошу пишу најбољи у својој струци. „Његош и патристика“ је тема изучавања епископа Атанасија Јевтића. Он потписује још један занимљив текст „Физичар академик постао свештеник“.
Представили смо вам дио, а остатак блага нове Светигоре на стотину страна, открићете сами. Љубазношћу једног од наших најбољих и најуспјешнијих фотографа Милоша Вујовића читаоци Светигоре, већ други број заредом, „имају прилику да виде његове радове и буду неизоставно импресионирани несвакидашњим „тренуцима ухваћеним у пролазу“, које је овај познати Подгоричанин својим талентом преточио у умјетност, али и у веома важан фотодокумент“.
Овај број Светигоре изашао је у вријеме свеопште изолације због корона вируса. Не дајте се чамотињи и страху, за крај прочитајте текст архимандрита Андреја Конаноса „Како се изборити са забринутошћу“, у коме он истиче: „Све ово се догађа јер немамо истинску веру. Ако стварно верујеш у Бога, онда те неће мучити брига о ономе што се може догодити сутра или прекосутра“.
Марија Живковић
