Тема часа: Давид и Соломон
Видео прилози на тему часа:
Цар Давид
Израиљ постаје монархијска држава кад је Саул од Бога изабран за првог израиљског цара. Показало се да цар Саул није био на висини свог позива и вољом Божјом царска власт прелази на Давида из племена Јудиног. То је и почетак остварења пророштва о доласку Месије из Јудиног дома, ''палица владалачка неће се одвојити од Јуде...'' (Пост. 49,10). Давид је био најмлађи Јесејев син и избран је од Господа јер “човек гледа што је на очима, а Господ гледа на срце.”(1Сам16,7), а помазан је од Самуила, последњег судије Израиља. О свом изабирању од Бога, Давид у псалмима говори: ˮГосподе, испробао си ме, и познао си ме; Ти си познао седање моје и устајање моје; Ти си разумео помисли моје издалека; стазу моју и моју животну нит испитао си, и све путеве моје предвидео си, јер нема лукавства у срцу моме (Пс 138, 1-4).
Цар Давид je владао од 1000-961. године пре Рођења Христовог. Ујединио је 12 израиљских племена. Признала су га и јужна (Јуда) и северна племена (Израиљ). Град Јерусалим је учинио царском престоницом. Пренео је и Ковчег завета из старе Мојсијеве скиније у нову скинију, у Јерусалиму. Скинија (богослужбено место пре изградње храма) и Ковчег завета били су символ заједништва изабраног народа у служењу Господу. Стога, Јерусалим постаје и духовни центар Израиља. Уопште, владавина цара Давида, а потом и његовог сина Соломона, у свести богоизабраног народа остаће упамћена као „златно доба Израиља''.
Цареви су били помазаници Господњи и праслике истинског Помазаника- цара будућих векова, Месије Христа. О доласку Месије из рода Давидовог први пут јасно пророкује Натан, преко којег се Господ обраћа Давиду: „Кад се наврше дани твоји и починеш код отаца својих, подигнућу семе твоје након тебе, које ће изаћи из утробе твоје, и утврдићу царство његово. Он ће сазидати дом имену мојему, и утврдићу престо царства његова довека.„ (2.Сам. 7,12-13). На први поглед, ове речи се односе на Соломона, али њихово пуно испуњење је у обећаном Месији, потомку Давидовом – Исусу Христу.
Цар Давид је имао снажну веру у Бога истинитог и трудио се да испуњава Његову вољу, да буде веран светом савезу између Бога и изабраног народа Божјег. Царевао је тридесет девет година и умро је у дубокој старости. Испевао је многе молитве Богу – псалме. У њима је певао о величанству и слави Божјој, призивао га, кајао се за грехе, али и пророковао долазак Спаситеља. Књига сабраних псалама назива се Псалтир. Давидови псалми се и данас читају и поју у Цркви на богослужењима. Црква назива цара Давида псалмопојцем и пророком.
Цар Соломон
Цар Давид за свог наследника бира сина Соломона. На сабрању поглавара племена дао је Соломону очинску поуку: ''А ти, Соломоне сине, знај Бога оца својега, и служи му целим срцем и душом драговољном; јер сва срца испитује Господ и сваку помисао зна; ако га устражиш, наћи ћеш га; ако ли га оставиш, одбациће те за свагда.''(1.Дн 28,9). Убрзо је Соломон помазан за цара од првосвештеника Садока. Цар је био одговоран само Богу. Био је дужан да одржи верност синајском Закону и у томе је смисао Давидове очинске поуке.
Занимљива је старозаветна прича о Соломоновој молитви за мудрост. Наиме, након што је постао цар, једне ноћи у сну јавио му се Господ питајући га шта хоће да му да. Млади цар смиреним духом одговара му да та милост није дата због његових заслуга, већ због оца Давида '' што је ходио пред тобом верно и праведно''. Соломон даље у сну моли Бога: ''Дај, дакле, слуги своме срце разумно да може судити народу твојему и распознавати добро и зло.'' (1Цар 3;7,9). Ова молитва за мудрост је Господу била угодна и одговара му: ''Ево дајем ти срце мудро и разумно да такога какав си ти ни пре тебе није било нити ће после тебе настати таки какав си ти. А сврх тога дајем ти и што ниси искао, и благо и славу, да такога какав ћеш ти бити неће бити међу царевима свега века твојега.'' (1Цар 3;12,13). Соломон прасликује Христа и по дару мудрости.
Царевање Соломоново и изградња Храма у Јерусалиму
Соломон је владао је 40 година (961 - 922). Као и цар Давид, сахрањен је у Јерусалиму. Од оца Давида је наследио државу у миру и благостању, а захваљујући својим дипломатским, реформаторским, трговачким и другим способностима створио је модерну, моћну и угледну државу. Са околним народима успостављао је сарадничке и пријатељске везе.
Соломон зида Храм четврте године своје владавине. ''Зато, ево, велим да саградим дом имену Господа Бога својега, као што је рекао Господ Давиду оцу мојему говорећи: син твој, којега ћу посадити место тебе на престо твој, он ће саградити дом имену мојему.'' (1.Цар. 5,5) Храм је постао духовно средиште и место где је народ осећао најнепосредније Божје присуство. Симболизовао је сву особеност савезнe вере Израиља. Храм је праслика Цркве, a у том смислу, Соломон праслика Христа.
У сећању људске историје, цар Соломон је остао упамћен као цар мудрац и философ. ''Јер мудрост Соломонова беше већа од мудрости свих источних народа и од све мудрости мисирске.'' (1Цар 4,30) Мудрости и богатству цара Соломона дивили су се и ван граница, у Египту и на Блиском истоку. Богонадахнуте књиге Старога завета, које у наслову носе Соломоново име: Приче Соломонове, Проповедник, Песма над песмама и Премудрости Соломонове, надахњивале су јудејску и храниле хришћанску Цркву.
Додатак о Великом посту:
Вероучитељ и катихета Бранислав Илић
