Служењем помена у Саборном храму Светог Преображења Господњег у Требињу, требињски свештеници су се молитвено опростили од протојереја – ставрофора Момчила Кривокапића, архијерејског намјесника бококоторског, који је данас сахрањен у которском насељу Шкаљари, након што је јуче изненада уснуо у Господу у 76. години живота.
Свештеник Дражен Тупањанин, парох требињски, раније је подијелио сјећање на оца Мома, који је у загрљај Живота отишао кроз врата смрти, да живи у оној пуноћи коју је свједочио својим животним ставом и чињењем. Отац Дражен се присјетио оца Момчила, који је био ректор Цетињске богословије када је он похађао:
“Требало би заиста времена и дара да се опише искуство живота са њим. Ми дјечаци из ратних деведесетих, који смо се обрели у тој заједничкој нам кући, веома брзо смо у својој машти почели да вајамо сопствени свештенички лик, а прототип и узор свакога од нас био је – Отац Ректор. Доживљавао сам га као спој Јована Кронштатског, Његоша, вл. Николаја и Александра Шмемана.
У старијим годинама предавао нам је црквенословенски језик, литургику и црквено бесједништво. Док су неки од других учитеља указивали на одговорност и тежину свештеничке службе, и тиме нас (оправдано) помало плашили њоме, он нам је говорио само о красоти и радости тога позива. О свјетлости служења Тајни, о томе да ћемо једном баш сви саслуживати пред Престолом Цара. Отац Момо је у нама будио огањ жеље да служимо, опијао нас својом радошћу коју смо и ми хтјели да осјетимо. Штавише, једва чекали!
Никада нас није звао дјецом. Његова педагогија била је некако егалитарна, то сада видим. На крају сваког предавања, устајући од катедре говорио је Господо, била ми је част!
Част је била наша Оче Ректоре!
Радујемо се сусрету у Незалазном Дану Царства.
Христос Васкрсе!”
