Беседу протојереја Страхиње Јањића, старешине Храма Светог Саве у Вудвил Парку - Аделејд, произнету 14. априла 2020. године, на Велики уторак, објавила је Митрополија аустралијско-новозеландска на својој фејсбук страници. Отац Страхиња у овој надахнутој беседи каже: „Какво је то уље које одржава у животу пламен светиљке, оне најсавршеније створене у универзуму – самога човека? Оно уље које ће нам омогућити да се наша светлост светли не само пред људима него да нас на основу те светлости, која нас чини сличнима Њему, препозна и сами женик Цркве Господ Исус Христос.
Само када превазиђемо самољубље можемо очекивати да се у наше светиљке почне сабирати уље које се неће потрошити никада. Оно се сабира мало по мало, кап по кап, потпуно различито и неједнако за свакога, јер упамтите – Бог је свима дао различите дарове. Они који су добили мање дарова имаће прилику да их умножавају, и помоћу њих купују уља милости колико узмогну. А они који су добили више, такође ће морати да их умножавају, како би купили што више уља милости. Не смемо да мислимо да су ови други привилеговани зато што су у почетку добили више. Колико год се трудили ни први ни потоњи неће бити у стању да до врха напуне посуде својих светиљки. С правом се можемо питати – како онда да се надамо пуноћи и спасењу? Управо тако што ће Господ сам да допуни наше сасуде истим онаквим уљем какво у њима буде затекао.
Трговци од којих се може купити уље за вечност су управо они потребити, од сујетнога света презрени и маргинализовани. Једини од којих можемо да купимо то уље за вечност су они који немају ништа осим само поругу, болест, одбаченост и презир. Они су ти благословени трговци. Ми се уподобљавамо Христу једино чинећи добро њима. Хранећи их, појећи, одевајући их, посећујући их и тешећи у невољи и страдању - ми можемо да очекујемо да ћемо добити оно непотрошиво уље. Ово чудесно уље љубави, милости и доброте које се не може делити ни раздавати нити препродати јер би се обесмислило и запрљало трговином. Пазимо се да не тражимо по нашем мишљењу заслужне и праведне сиромахе или праведне болеснике или искључиво праведнике у невољи. То би значило да смо на себе преузели суд и правду, а знамо да то припада само и једино Богу. Нека нам срце буде отворено за свакога од оних који су од света презрени зато што су једини бесребрени трговци презрени и одбијени од света. Без уља које се само од њих може добити наше светиљке неће вредети ама баш ништа.
Угледајмо се на Христа! Завршимо ово време поста трудећи се у чињењу добрих дела и усвајању сваке врлине.
Нека би нам Господ молитвама Светих својих даровао да у миру и радости дочекамо празник победе – победе живота над смрћу, врлине над грехом, љубави над самољубљем и радости пред страхом, празник над празницима, Свето Васкрсење Христово“, казао је протојереј Страхиња Јањић.
Извор: Радио Слово љубве
