ПОУКЕ ПАНДЕМИЈЕ
Епископ Питирим (Творогов)
Епископ Звенигородски Питирим (Творогов), ректор Московске духовне академије, заразио се корона вирусом, без обзира на строге хигијенске мјере које су биле уведене у самој Академији као и међу њеним студентима. Ово је објава са његовог фејсбук профила о ширењу заразе у Лаври и Академији.
17. април
О мени се почело причати. Да бих спријечио ширење дезинформација, саопштавам Вам да је код мене и сестре лаки облик корона вируса и данас је дошло до побољшања: вратило ми се чуло мириса. Шта могу да кажем што се тиче поменуте заразе, наравно, говорећи из свог личног искуства? Зараза је јако непредвидива и никада не можеш да знаш да ли ће те поштедити или не. Најтежа је та психолошка напетост у ишчекивању шта ће да се деси.
Јако лако се заразити. Ја сам се заразио у храму на служби. Без обзира на све безбједносно – хигијенске мјере које су владале у Академији. Заразио сам се ваздушним путем. Ово је одговор свима онима који тврде да се у храму немогуће заразити. Могуће је итекако. При првим слабим симптомима, на које ја истини за вољу, у другом времену, не бих обраћао пажњу, тестирао сам се и тест је показао да сам позитиван на корона вирус. Без обзира што се наша Академија налазила у строгом карантину, ја сам морао да одем у строжију самоизолацију.
Од уторка, заједно са сестром, читали смо великопосне службе које су биле објављене на сајту Московске Патријаршије. Сјетио сам се младости! Сада вршим службе као у затвору. Огромна благодарност онима који су написали те службе! Да, и најважније: чувајте себе и друге и останите у својим домовима. Заражених је много више него што то официјални подаци показују. Оно што је тачно је да ћемо сви пребољети корону, само се надам да то неће бити у исто вријеме. И нека да Бог да би сви имали срећу да болест буде са благим симптомима. Свима желим много здравља! И срећан празник Велике Суботе – времена тишине.
23. април
Како се приближавало вријеме мог брзог изласка из карантина јако сам скратио браду, како бих могао да причешћујем болесне. Већ сам био скоро здрав, излазим на пет минута да прошетам тамо где нема људи, као и да се надишем свјежег ваздуха.
24. април
Већ се могу извући први закључци о Корона ужасу који нас је задесио. Најважније је – улога хијерархије у кризним ситуацијама. У вријеме катаклизми Господ упућује људе путем принципа и ауторитета. Нико од свештеника, нити старци ни старице, чак ни благодатни и прозорљиви и тако даље, не могу до краја знати како треба правилно поступати у тренуцима друштвених, јавних катастрофа и немира. Његова Светост Патријарх утврђује тачност поступака, а слиједе га Епископи. И секуларне власти, такође, поучава Бог шта урадити у кризној ситуацији. И ево, када престану да слушају духовне и секуларне ауторитете, руководећи се чак најбољим намјерама – отвара се пут у пакао. Сама казна је дошла због укоријењене навике да се хули на власти. И неће престати ако наставимо да [неутемељено и злонамјерно] критикујемо своје лидере, па чак и за погрешна дјеловања, која су неизбјежна у оваквим условима.
Треба имати разумијевање, стрпљивост и смиреност. А, најбитније је – покајање. Ми смо, пријатељи, у последње вријеме много били неозбиљни, заборавили смо на живога Бога, замијенивши Га за честе причести, пријатне празнике и постове, обреде, крсне входове (свештене литије) и ходочашћа. Све ово је, свакако, дивно, али какав је циљ? А циљ је – наше спасење. Ево Господ нас је и окренуо ка том једином циљу, коме треба да тежимо.
25. април
Поука пандемије која је и најважнија. Мене су јако критиковали за то што сам позивао људе да не посјећују храмове за време епидемије. Ишли су до те мјере да су тражили чврсте доказе за то да сам се заиста заразио у храму, а не на неком другом мјесту. Цијели прошли Велики пост ја сам служио све Свете Литургије. У последњој недељи Великог поста са мном су саслуживали и јерођакон Инокентије и новопострижени монах Михеј, који су били најревноснији. Инокентије се разболео први, после њега ја, а затим и Михеј.
Први који је оболио од Корона вируса у Академији био је студент који је радио магистарски рад и који је пјевао у хору лавре. Највише студената се заразило управо у хору, где су идеални услови за ширење заразе.
Свештеници су јако ризиковали и ризикују са Светом Тајном Исповијести. Разбољевају се највише они који се не склањају од људи већ смирено приносе себе на жртву болести са варљивом надом да су парохијани који су болесни код куће. Међутим, њихове наде нису утемељене.
Велики понедељак. Ујутро. Врата Тројицко-Сергијеве Лавре су затворена. Пред њима се налази велика група вјерника који инсистирају да се Лавра отвори. Они који протествују што је Лавра затворена понашају се крајње недолично и нехришћански, агресивно, чак и псују. Владика Парамон отвара Лавру цијеле Страсне Седмице и на Васкрс.
„Помор“ почиње на Велик Петак. Разбољели су се најбољи свештенослужитељи, неки од њих са тешким симптомима. Разболио се и владика Парамон, ја. Разбољели су се старци из Лавре и један наш из Академије. На Велики Петак смо сви били „приковани на крст“, а доле много вјерујућег народа који је очекивао чудо. Међутим чудо се није догодило.
Оптужују нас да смо оставили људе. Међутим то није истина. Могли смо само да одговоримо на њихове оптужбе на један једини начин. Могли смо да се разболимо, да би се људи видјевши наше мучење сажалили на оне здраве, сажалили на своје Епископе, свештенике, појце.
Налазећи се на реанимацији, умирући од болова и гушења (видео сам људе који су тешко болесни који уздишу од бола и који се гуше), ми молимо наше парохијане да се сажале на нас, сажале на оне који су још живи и здрави. Сажалите се на љекаре који умиру на своме послу не жалећи себе. На њих се сажалите!
Ко ће са вама духовно да руководи, ко ће да вас причешћује, лијечи, ко ће да вас надахњује прелијепим црквеним појањем ако дио њих умре, а преостали постану инвалиди са тешким повредама на плућима?! Код мене је то било са благим симптомима, међутим данашње тестирање је показало лакшу плућну фиброзу. Поставља се питање шта ће да се деси са онима код којих су симптоми били тешки? Ми свештенослужитељи болујемо чешће од свију, зато вас молимо – сажалите се на нас! Господ, обраћајући се људима, каже: „Милост хоћу, а не жртвоприношење“.
Епископ Питирим (Творогов)
26. априла 2020. године
Са руског превели: В.В. и С.З.
