Због утамничења о. Мирчете Шљиванчанина и о. Жељка Ћалића, прије њиховог пуштања на слободу, испред подгоричког Центра безбједности свештеници су са вјерним народом узнијели молитве Богу и Светом Василију.
Након тога је протојереј Никола Пејовић, момишићки парох, поручио да су се они сабрали испред овога дома не да пркосе и пријете, него да Христа Бога посвједоче као вјечну љубав и живот, као мјеру вјечног људског достојанства.
“Овдје је овај дом данас почаствован најдивнијим нашим изданком и међу вама је најбољи човјек у Црној Гори. Нијесте свјесни колико вас је Бог благословио”, казао је о. Никола.
Указао је на пастирску љубав и бригу о. Мирчете, истичући да је он један од оних који је хиљаде дјеце Подгоричана научио ријечи Господњој: “Помогао им да у ових 15 година кроз буру овога времена избјегну све оно против чега се и ви борите овдје. Колико је сада дивних породица, дјеце која долазе у храм и испуњавају наше светиње благодарећи и његовој жртви и љубави.”
Казао је да као што ни Понтије Пилат није могао да нађе кривицу на Христа, тако не може ни ова власт, ни било ко други “да нађе кривицу на нашега о. Мирчету и оца Жељка”.
“Нема кривице и ви то добро знате! У томе није наша љутња, него радост. У томе је наша утјеха и дај Боже, по ријечима нашега светога Патријарха Павла, ако страдамо као људи а никада као нељуди”, рекао је о. Никола.
Додао је да Православна црква у Црној Гори тражи само оно што припада свима другима, а то је, како је нагласио, “да поштујући државу Црну Гору све оно што имате против Цркве, доказујете пред судовима ове државе, као што је то случај са нашом браћом муслиманима и и римокатолицима”.
“Не тражимо ништа ни више, ни мање, него да свима буде исто и да живимо у братској љубави и слози”, бесједио је отац Никола.
Он је казао да је литије, колико год покушавали да их скрнаве, оптужују и клевећу, покренуо сам Свети Василије Острошки. Он их води и ко год баци камен или сузавац на литије, бацио је и пљунуо на ћивот Светога Василија.
“Ми хришћани смо призвани да живимо као Свети Василије и зато не могу да разумијем да међу нама има оних који простачким понашањем, псовањем и безобразлуком скрнаве наше литије”, рекао је парох подгорички.
Поручио је да такви нијесу добродошли и да не долазе јер су једино они гори од оних који хоће да отимају светиње, да таквим понашањем скрнаве Светог Василија и спречавају га да дјелује:
“Наша је храброст и крепост у Господу и Св. Василију. Ми које нас је Господ призвао на служење, свакодневно смо свједоци какву силу чини Свети Василије. Па зар можемо кад гледамо својим очима шта он чини а да помислимо да ће нас напустити, да ће неко уништити Цркву, ћивот његов?! Па немојте да будемо луди”, поручио је отац и додао да је важно да останемо вјерни ћивоту Светога Василија, а он ће наћи начина да нам помогне.
Подсјетио је да је Свети Василије такође трпио велике неправде, као и да је у вријеме његово кнез Раич силни отимао светињу и клеветао оца нашега Василија, на исти начин на који данас безбожници клевећу Цркву. Свети Василије га је кумио и молио да не чини неправду. Када је исцрпио све, клекнуо је пред иконом Пресвете Богородице и препустио га Њој и Господу. Пропао је дом кнеза Раича, сва његова сила стала је у његовој пропасти, и породица и дјеца. Напослетку је имао толико људскости и покајања да је клекнуо пред Св. Василијем и затражио опроштај. Светитељ се помолио и његовим благословом кнез се поново оженио и дјецу добио.
“Зато немојмо ни овдје, ни било гдје друго, да будемо недостојни Светог Василија Острошкога, славе његове и ћивота његовога. Ми другога помоћника немамо. Данас је овдје о. Мирчета, у Даниловграду отац Жељко. Нијесу могли два боља и ревноснија свештеника да приведу. Али то је наша нада и наша радост, јер гонили су и Христа, а ми смо спремни да гоне и нас. Ми немамо ни оружје, ни маске, немамо ни војску, немамо ни политичке партије, ни центре, ни у Београду ни у Загребу, ни у Вашингтону ни у Москви. Али имамо ћивоте Светог Василија и Светога Петра и њих вам приносимо да се око њих саберемо и да цјеливајуући њих се поново братимимо, и као породица овога кнеза Раича ,да се поново окупимо у братској љубави и слози”, казао је прота Никола Пејовић.
По његовим ријечима ко другачије свједочи, тај не припада Цркви, злоупотребљава и њу и сву борбу за истину и правду. Подсјетивши да смо данас свједоци велике неправде, да се здравствене мјере које је прописао НКТ крше на сваком кораку, он је казао да се нико због тога не приводи осим истинских свједока ријечи Христове, али не да били понижени него да би се име Божије још више и још дубље прославило.
“Нека је слава Светоме Василији Острошком, ћивоту његовом непоколебљивом, Светом Петру Цетињском, чија је ријеч јака и непоколебљива и чврста, која је сачувала ову нашу Цркву и 90-их година. Они нас неће ни сада оставити ако будемо њима вјерни”, поручио је на крају свог обраћања испред Центра Безбиједности протојереј Никола Пејовић.
Свештеници Мирчета Шљиванчанин из Подгорице и Жељко Ћалић из Даниловграда вечерас су пуштени на слободу, након што су синоћ лишени слободе послије давања изјаве због литија која су одржане у Даниловграду у Подгорици, а за које су били наведени као организатори у захтјевима поднијетим за одобрење јавних окупљања. Тужилац подгоричког Основног државног тужилаштва Јелена Протић раније данас им је одредила задржавање до 72 часа а као разлог за задржавања навела могућност понављања кривичног дјела.
