Мати Исидора цео свој век провела је као монахиња у манастирима Сопоћани и Гориоч код Истока. Рођена је у Руишту код Звечана 1942 године и замонашена у Сопоћанима, где је са тадашњом игуманијом Даријом и сестринством вредно радила на свим послушањима обнављајући ову велику немањићку светињу.
Одлуком тадашњег епископа 1996. године мати Дарија са сестрама прешла је из Сопоћана у манастир Гориоч јер је Сопоћани претворен у мушки манастир. Монахиње, а међу њима посебно мати Исидора, натавиле су вредно да раде и обнављају и ову метохијску светињу, древни метох манастира Високи Дечани. Након упокојења мати Дарије 2005. године мати Исидора постала је игуманија манастира и са њој својственом скромношћу и љубављу према сестрама и свим поклоницима обављала је ову дужност. Упокојила се након краће болести, мирно предавши своју душу љубљеном Господу коме је од младости посветила свој живот.
Мати Исидора се упокојила у недељу на празник Свих Светих и Св. Аве Јустина Ћелијског. Данас је у манастиру Св. Николаја у Гориочу заупокојену литургију и опело служио Епископ Рашко-призренски Теодосије са игуманима и монасима Дечана, Архангела, Драганца, Сопоћана, Црне Реке, Ђурђевих Ступова, манастира Рујна, игуманијама и сестринствима Пећке Патријаршије, Грачанице, Девича, Ђаковице, Кончуља, Светог Димитрија и Брњака, као и више свештеника наше Епархије.
Литургији, опелу и сахрани присуствовали су повратници из метохојских средина који су везани за овај манастир Гориоч, почившу игуманију Исидору и њено сестринство. У беседи на опелу Епископ Теодосије је рекао да није случајно што се мати Исидора упокојила на празник Свих Светих.
„Својим смирењем и трпљењем била је у свему пример својим сестрама, никада не остављајући монашко правило и богослужење. Својом појавом ширила је мир око себе, знајући да је управо мир Божији најпотребније стећи у животу и да тај мир Божији представља царство Божије које је унутра у нама. Наша мати Исидора – како је тихо живела тако је и тихо напустила овај земаљски живот“, рекао је Владика Теодосије.
Он је истакао да је мати Исидора уз помоћ Божију знала храбро да издржи све недаће у животу, а често и понижења „крхка телом, била је јака духом, вером и надом у Господа“. Игуманија Исидора наследила је игуманију Дарију у Гориочу и у најтежем периоду потпуне изолације и угрожене безбедности, под заштитом КФОР-а чувала са својим сестрама манастир и бринула о повратницима у овај део Метохије.
Гориоч је иначе стари метох манастира Високи Дечани, а подигао га је по предању Свети краљ Стефан Дечански и посветио Светом Николи у знак захвалности за излечење вида након ослепљења и заточеништва у Цариграду. Народ овог краја изузетно поштује ову светињу и доживљава је као најважнији симбол свог опстанка и повратка.
Мати Исидору сви ће упамтити по њеном великом молитвеном труду, смирењу и љубављу које је ширила око себе. Њено тело положено је у гроб иза манастирског храма. Вечан јој и блажен спомен!
