У месту званом Боровице, између села Миљевићи и Житин, на пространом платоу са ког се пружа величанствен поглед на жупску и ивањску долину, и даље према Коловрату и Пријепољу, мештани већ десетак година својим трудом и средствима граде храм у славу Божију посвећен Свим Светима.
Поводом храмовне славе, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије савршио је Божанску Литургију, у недељу 14. јуна 2020. године. Саслуживали су парох прибојски протојереј-ставрофор Ранко Милинчић, парох нововарошки јереј Мишел Мемишевић и ђакон Иван Савић.
Видно обрадован трудом и залагањем мештана али и њиховом љубављу према светињи Божијој коју граде, Епископ Атанасије је у беседи рекао: – Данас је недеља. То је дан када славимо Господа Христа као Победника, као Онога који је васкрсао из мртвих, који је надвладао свако зло, и у слави се узнео на небо. Ми Њега прослављамо свакога дана у години, а особито на Васкрс и сваке недеље. Свака недеља је као мали Васкрс јер славимо Господа васкрслога, Господа Победитеља. Наш Бог је Победник. И данас славимо Све Свете који су угодили Богу, који су долично, праведно, човечно, људски, живели у свакој побожности и свакој врлини.
– Нема веће среће и части од те да нас Бог, кад станемо пред Њега, прихвати и призна, и да каже: Добар си, био си веран, исправно си живео. То је осмишљење живота, да нас Бог препозна и призна. И Господ ће онда и наградити оне које тако призна као достојне. Има велики број оних које је Бог већ признао, и данас управо њих прослављамо. Има их много и из нашега рода. Највеће признање је да нас Бог призна за своје. Међутим, пут до тог признања је пут подвижнички, исповеднички, пут доста тежак, захтева храбрости, постојаности, истрајности. Зато је Господ и рекао: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој и иде за мном. Узети крст свој значи верно Господу следити у свима тешкоћама, у свима невољама, не посустати нигде. Многе су препреке на том путу, многи саплићу, многи желе да нас наведу у замке, у пропаст, да обману. Све то треба савладати, истрајати на том путу, за који Господ каже да је узак пут. И каже да их је мало који налазе тај пут и истрајавају на њему. Зато су они који следе Господа Христа успешно, јунаци. Ми их зовемо Светитељи и њихова имена уписују се у календар и Господ их све зна.
– Радост обузима моје срце, и ваша срца, гледајући вашу веру која се посведочава вашим доласком данас у овај свети храм који ви градите, који дограђујете. Радост је и зато што је овај простор од Творца тако лепо саздан да може подсетити на рајска насеља. И опет се посведочава да што год је Господ наш створио, створио је прекрасно. И Свето Писмо то посведочава, јер се каже да све што Господ створи беше веома лепо. Једино човек, неправилним животом и лошим односом према Богу, лошим односом људи једних према другима, лошим односом према природи, може то све поружнети и искварити. Али, слава Богу, има људи који настоје да одрже Божију творевину. Овај храм ваш који градите, треба довршити, и можемо заједнички да га довршимо, уз помоћ Божију. Ми градимо храм, а храм гради нас. Јер улажући свој труд ми се увежбавамо у вери, нади, љубави, у оданости Богу и ближњима, нагласио је Епископ Атанасије.
Након заамвоне молитве у храму је пререзан славски колач и освештано славско жито које је припремио домаћин овогодишње славе г. Његош Влаховић из Пријепоља, са својом породицом. Испред храма, по одслуженој Божанској Литургији, Преосвећени се накратко задржао у разговору са члановима грађевинског одбора којом приликом су му они изложили ток радова на изградњи, као и планове за будући рад, што је Епископ Атанасије похвалио и подржао, са жељом да се у што скоријем времену радови приведу крају и храм освешта. Потом су сви прешли у новосаграђену, још увек недовршену, салу парохијског дома, где су се сви послужили за трпезом љубави, коју је приредио домаћин славе са породицом.
Осим храма, мештани својим трудом граде и уређују и околни простор како би он био лепши, уређенији и функционалнији. Испред храма на месту са ког се пружа најлепши поглед према долини, у изградњи је омања наткривена тераса са клупама где ће се моћи седети и уживати у предивном погледу. Поред храма се такође гради и парохијски дом са салом за потребе посетилаца храма, али и будућа црквена канцеларија и мањи стан за смештај. Цео овај простор грађевински одбор је лепо осмислио и, уз Божију помоћ, благослов Епископа, њихов труд, и помоћ оних који су из ових крајева али живе негде на страни, полако се приводи намени.
Извор: Епархија милешевска
