Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, на празник Светог свештеномученика Јоаникија Црногорског, у сриједу 17. јуна 2020. Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
У литургијској проповиједи Преосвећени Владика је казао да се на овај свети дан Црква молитвено сјећа „једне велике жртве учињене и принешене Господу на славу Божју“. То је жртва Митрополита црногорског и приморског Јоаникија Липовца, који је, подсјетио је Његово Преосвештенство, пострадао 17. јуна 1945. године, по завршетку Другог свјетског рата од безбожне комунистичке руке.
„Сјећамо се и свих оних свештеника Господњих који су пострадали са њим од Црне Горе до Лијевча поља и Словеније. Једина кривица Митрополита Јоаникија пред комунистичким властима, која је била очигледна и доказана, је та што је био антикомуниста, што је изобличавао комунизам као безбожну идеологију и тај отров безбожништва осуђивао“, навео је Епископ Јоаникије.
Свети свештеномученик Јоаникије, по Владикиним ријечима, је засигурно знао да се може догодити да таква идеологија завлада у Црној Гори и шире, али није жалио свој живот да безбожност изобличава до краја.
„Он је писао једну Васкршњу посланицу 1943. године у којој лијепо, али пророчки каже: Ако завладају ови који проповједају атеизам и руше и скрнаве светиње, онда ће избацити вјеронауку из школе, затвориће храмове, угасиће славску свијећу, примораће народ да одступи до славе, од крштења и од Светих Тајни. Тако се и догодило“, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки.
Друга кривица Светог свештеномученика Јоаникија, додао је Владика, била је та што је, у току рата, чинио све да спаси што више живота и затвореника.
„Познато је да је значајним комунистима ослобађао најближе из италијанског затвора, па му је била кривица и то што је ослободио мајку Пека Дапчевића. Оно што је карактерисало овог Светог свештеномученика је његова незлобивост, мекоћа његова душе и нарави“, истакао је Епископ Јоаникије.
Подсјетио је да је Свети свештеномученик Јоаникије родом са приморја, из Старе Црне Горе, одакле су многи, због сиромаштва, ишли негдје друго, гдје се љепше живи.
„Попримио је ону мекоћу душе нашег народ са приморја, из Боке и био толико кротак и смирен да је, када је одступао са војском Драже Михаиловића до Лијевча поља и даље, говори се, увијек, кад је сједао са војницима и официрима, гледао да његова мантија не додирне оружје. Толико је био молитвен, богољубив и братољубив да није жалио свог живота да принесе Богу ради спасења ближњих. То је његова жртва“, нагласио је Владика.
Он се запитао ко је убио Митрополита црногорског и приморског Светог свештеномученика Јоаникија, поручивши да то нијесу учинили непријатељи, нити народ однекуд друго.
„Пострадао је у Аранђеловцу, али га нијесу убили Аранђеловчани, Шумадинци, него наши црногорски комунисти. Претходно га намучили као Христа, и више него Христа, данима , недјељама су га мучили да би га дотукли, негдје под планином Букуљом и бацили његово тијело у неки поток. Не зна му се, ни до дана данашњег, гроба, ни мрамора“, указао је Преосвећени владика Јоаникије.
Још једном је истакао да овај Свети свештеномученик није жалио свој живот да поднесе жртву за Христа Господа и то је, поручио је Епископ, била мотивација и свештеника, преко стотине њих из Црне Горе, да се заједно са својим Митрополитом попну на голготу Христову.
„Сви су пострадали за вјеру, а из њихове крви обнови се духовност, вјера и светиње у Црној Гори. Ово заједиштво које имамо данас око светиња у Црној Гори је захваљујући, наравно, нашим давним прецима, али посебно, новомученицима Христовим на чијем челу је Свети свештеномученик Јоаникије Митрополит црногорско-приморски“.
„Видимо, данас, да они који данас владају, баштине тај злочин као свој темељ, злочин над Митрополитом црногорским, над свештенством и недужним народом. Зато неће братско измирење, неће да та зла времена оставимо иза себе, него да се стално повампирују ти демони раздора, братоубиства и богоубиства. То имамо и данас на сцени у Црној Гори“, оцијенио је Епископ Јоаникије.
Поручио је да се молимо Богу, знајући да је „свачија сила за времена, а Божја свевремена“, да они, који клеветају Светог свештеномученика Јоаникија као сарадника окупатора, схвате да је он само Христу служио и својој браћи.
„Многе муке поднио, на крају се попео на Христову голготу ради браће, а посебно ради своје вјере и као апостол Христов посвједочио вјеру својом крвљу, положио главу за Христа и за вјеру православну, за Цркву Божју. Он је ишао стопама апостолским и зато гледамо у његову жртву као на жртву апостола“, закључио је Његово Преосвештенство владика будимаљанско-никшићки Јоаникије.
