У интервјују датом 13. јуна 2020.г. ТВ каналу „Црква и свет“ митрополит волоколамски Иларион је одговарао на питање гђе Е. Грачеве:
Е. Грачева: Владика, комесарка за дечја права при Председнику Ана Кузнецова (успут, пре неки дан је постала мајка по седми пут, што јој наш програм честита) предложила је смањење финансирања за клинике које обављају побачаје, као и ограничавање продаје лекова за апотеке оријентисане на побачај. Да ли подржавате ове иницијативе?
Митрополит Иларион: Подржавам ове иницијативе. Са своје стране срдачно бих честитао Ани Јуријевној на рођењу седмог детета: мислим да њен пример врло уверљиво показује да можете давати живот деци, а тиме имати многобројне потомке, а у исто време остати, на пример, владин службеник и успешно водити свој посао.
Кад кажу да ће смањење финансирања побачаја повећати број илегалних побачаја, онда је то, по мом мишљењу, јадна логика. То је отприлике исто као да кажете: легализујемо убиство да не бисмо имали кривична убиства. Са становишта Цркве (али не и са становишта секуларног закона), побачај се изједначава са убиством. А уверени смо да свако има право на рођење, право на живот. Стога су оправдане све мере које могу довести до смањења броја побачаја. Наравно, ове мере треба предузимати разумно, након консултација са медицинским стручњацима.
Али не смемо заборавити ни ово. Сада многе жене пате због чињенице да су трудне и желе да имају дете, а добијају препоруке са свих страна да га побаце. А доктори, нажалост, учествују у овој завери против људског живота. Као свештено лице познајем многе случајеве када је жена долазила у саветодавну клинику ради савета о трудноћи и почела своје излагање с тим да је приморана на абортус, лекари су ми рекли: зашто вам ово треба, зашто вам треба треће или, на пример, четврто дете? Или су почели застрашивати трудницу, да би рекли да ће имати нездраву децу. Ми свештеници стално чујемо такве приче. Чујемо и друге приче - од жена које су некада имале побачај, а сада се дубоко покају због тога, али не могу да поврате живот који су узели од невиног створења, од детета које се могло родити. И чујемо пуно прича о томе како жене које су имале побачај, више не могу родити дете из физиолошких разлога.
Све је то, нажалост, прећутано, све ове приче веома ретко се појављују у штампи, веома ретко се расправљају; најчешће само кажу да ако смањите број легалних побачаја, тада ће се повећати број илегалних побачаја. По мом мишљењу, ово није аргумент. Морамо учинити све што је у нашој моћи да родимо што је могуће више људи.
Е. Грачева: Нажалост, у нашој земљи још увек постоје жене које, чак и ако не прекидају трудноћу, напуштају бебу после рођења, а потом старатељство уђе у игру. Баш о органима старатељства желела бих да разговарам. Исти омбудсман Ана Кузнецова предлаже радикалну реформу ове институције старатељства у нашој земљи. Да ли сте упознати са њеним предлозима? Слажете ли се са њима? И зашто су, Владика, у нашој земљи све приче у којима се појављују органи старатељства у последње време препуне скандала? Како објашњавате ово?
Митрополит Иларион: То се може објаснити чињеницом да се у великом броју случајева органи старатељства не уклапају у своје дужности или им приступају формално. Врло често чујемо да се у породици догодила некаква трагедија, док органи старатељства нису обраћали никакву пажњу на ову породицу. А с друге стране, чујемо како се деца удаљују из породице због чињенице да поморанџе нису пронађене у фрижидеру или због тога што је кров процурио у близини куће.
Мислим да систему који тренутно функционише треба заиста озбиљна реформа. Јер, с једне стране, сви смо заинтересовани да заштитимо своју децу од породичног насиља, од самовоље, али, с друге стране, сви настојимо да имамо јаке породице како би родитељи могли безбедно одгајати своју децу не гледајући ниједног туђинца који би могао ући у њихов дом у било ком тренутку и започети проверу њихових фрижидера.
Е. Грачева: Шта би по Вашем мишљењу могао бити једини критеријум по којем старатељске власти могу извести дете из породице?
Митрополит Иларион: Мислим да једини критеријум може бити насиље у породици. Ако је дете изложено насиљу, ако родитељи или један од родитеља пати од хроничног алкохолизма, ако је боравак у породици небезбедан по здравље и живот детета, онда се одлука може донети на основу резултата истраге. А ако породица нема довољно поморанџи у фрижидеру, то није разлогда дете избаците из породице, већ да се о њему стара, пружи материјална помоћ и размисли о стварању услова за развој детета у овој породици.
Извор: Московска Патријаршија (с руског протођакон Радомир Ракић)
