Парастосом пред спомеником у Великој Хочи код Ораховца, на коме су исписана имена осамдесет четворо Срба убијених и киднапованиих у ораховачкој општини од 1998. до 2000. године, 18. јула 2020. године обиљежена је 22 годишњица од напада терористичке ОВК на Србе у ораховачком крају, када је, за само неколико дана киднаповано стотину Срба а убијено седморо.
Парастос су служили протојереј-ставрофор Милош Весин парох јужночикашки професор на Богословском факултету Српске православне цркве у Либертивилу, игуман манастира Зочиште отац Стефан (Миленковић), парох великохочански отац Миленко, парох ораховачки отац Веља, отац Кирило Дечанац и ђакон Милан Станојевић из Ораховца. 18. јула 2020. године данас парастос невино пострадалим Србима.
Парастосу су присуствовали мјештани Ораховца и Велике Хоче, придржавајући се мјера заштите од корона вируса.
Испред удружења киднапованих и несталих овога краја присутнима се захвалио Негован Маврић који је казао да је ово спомен обижељје живи зид коме ћемо се увијек поклањати. Он је захвалио свештенству и вјерницима сабраним у Великој Хочи, а посебно оцу Милошу Весину који је дошао из Чикага.
У бесједи којом се обратио окупљеним вјерницима отац Милош Весин је казао да су нас на овом мјесту сабрала осамдесет четири имена, животне приче и најблиставије свијеће у једином могућем незабораву који је само памћење у Христу.
,,Стојимо пред осамдесет четири живе воштанице, упаљене у периоду од 1998. до 2000. године, када је српски народ на овим просторима поново био на својој голготи. Немојмо заборавити да смо Црква тек онда када смо на Крсту јер са крста се не силази, са крста нас скидају. А једном је Неко други и у наше име направио такав избор, оставивши у нама духовни код који повезује нас, који данас јесмо у времену и простору са онима који су данас пред престолом Божијим, међу којима су и ове осамдесет четири српске жртве. Међу овим именима видим и деду и оца, и сина и унука из многих породица овдје. Видим оно што је требало да буде снага, утхјеха и окосница српске будућности овдје. Колико год да је празнина у свима вама, исто толико треба да знате су они обогатили небеске просторе јер пред Господом нико није мртав, пред Богом су сви живи. Ми, који овдје стојимо, ту смо захваљујући њиховим жртвама а вјерујем и њиховим молитвама“- казао је, између осталог отац Милош Весин пред спомеником страдалим Србима у Великој Хочи.
На данашњи дан, 1998. године, припадници такозване Ослободилачке војске Косова су на подручју општине Ораховац извршили масовно киднаповање и егзекуцију Срба и Рома.
Само током јула месеца 1998. године, а у логоре такозване ОВК је одведено више од 100 људи. Киднаповање, убиства и паљење српских и ромских кућа је настављено и касније, тако да је из села Ретимље, Оптеруша и Зочиште, протерано комплетно српско становништво. Многи мештани овог краја, српске и ромске националности се и даље воде као нестали. Само из села Ретимље је у једном дану отето 14 мушкох чланова породице Костић.
Исте године, из манастира Светих Козме и Дамјана у Зочишту, који датира из 11. Века, киднаповано је шест монаха, који су касније после интервенције ОЕБС-а и Међународног црвеног крста пуштени.
Драгици Маврић је отета цијела породица – седамнаесторо чланова.
У Ораховцу и околним селима живело је преко пет хиљада Срба. Данас их има мање од хиљаду.
Протојереј-ставрофор др Милош Весин из Чикага, одржаће у недјељу 19. јула трибину под називом „Косово извор српске православне радости и снаге“. Трибина ће почети у 18 часова у Великој сали Дома културе у Грачаници.
Отац Милош ће одговарати и на питања на чему се заснива реални оптимизам Косова и косовског питања и у каквим односима је такав приступ са савременим тренутком, као и где је Косово у животу дијаспоре.
Из Дома културе Грачаница, подсећају да ће због погоршане епидемиолошке ситуације, предавање бити одржано без присуства публике, али да ће цео програм публика моћи да прати уживо и да поставља питања преко Фејсбук странице Дома.
