Налаз потврђује присуство древног хришћанства у том региону.
Три истраживача Балтистанског универзитета, на челу са продеканом Мухамадом Каном, пронашли су прошлог месеца огроман мермерни крст у подножју планине Каракорум, у пакистанском селу Кавардо. Процењује се да је крст стар преко хиљаду година. Ово потврђује присуство древног хришћанстава у земљи која је касније постала претежно исламска.
Крст је димензија 2,1 к 1,8 метара и тежак је око четири тоне, што је вероватно највећи крст на Индијском потконтиненту. Његова старост се процењује на 1000 - 1200 година. Локација открића је близу древног Пута свиле, историјско-комерцијалне руте која је некада повезивала Кину, Пакистан, Иран, Турску и Европу.
Беатрис Касо, стручњак за византијску историју са Сорбоне у Паризу, изјавила је да предмет указује на то да су трговци са Блиског истока донели хришћанство у овај регион.
„Чак и ако нам недостају извори да поуздано знамо куда су прошли, знамо да су хришћани из персијског света, користећи сиријски језик, дошли у подручје Индуса између петог и осмог века, све до доласка ислама.“
Трагови хришћана прве хришћанске заједнице који потичу из седмог века такође су пронађени у данашњој Кини.
Гулшан Баркат, католички свештеник из Пакистана, стручњак за Историју Цркве на Папском универзитету Грегоријана у Риму, написао је да је на месту где је пронађен крст вероватно био неки манастир.
У петом веку је скоро једна трећина Персијског царства била хришћанска, казао је он. Ктесифон, познат и као Селевкија, био је главни град Царства и средиште хришћанства на том подручју, док је град „Херат, у данашњем Авганистану, уздигнут у митрополију 585. године или пре“.
Вест су радосно дочекали пакистански хришћани, који су сада маргинализована и често прогоњена мањина у земљи.
Извор: Инфо-служба СПЦ
