У суботу 4. јула 2020. године, када наша Света Црква прославља Светог Јулијана Тарсијског и преподобну мати Анастасију Српску, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Каленић поводом славе манастирске капеле која је посвећена Светој Анастасији. Преосвећеном су саслуживали: јеромонах Дамаскин, протојереј-ставрофор Сава Арсенијевић, протојереј-ставрофор Живота Марковић, протојереј Драгослав Цветковић, јерођакон Јован (Прокин), јерођакон Василије (Старовлах) и ђакон Александар Цветковић. Молитвено сабрање су својим слаткопојем улепшали чланови певачког друштва “Србски православни појци” из Београда.
По прочитаној Јеванђелској причи Преосвећени се обратио присутнима рекавши да је Пророк Давид молећи се Богу записао речи које кажу: “Диван је Бог у светима својим”. Предиван је Бог зато што нам је дао светитеље Божије да нам они буду посредници између нас и Бога. Као што човек, ако хоће да живи духовним животом у овоземаљском животу, животом Цркве, треба да има неког ко га води. Али не само да има оног ко га води, већ и да му се преда.
Данашњи дан је дан сећања на Свету Анастасију Српску, мајку Светог Саве, дан сабрања у овој Каленићкој Светињи да заблагодаримо Богу што нам је дао да учествујемо у овој светој Литургији. Да заблагодаримо на радости, јер је Господ радост наша. Цитирајући речи Светог Оца Јустина Ћелијског: “Не могу да замислим тужног човека тамо где се служи Литургија”. У наставку Преосвећени владика је посебно нагласио да нам је живот позајмљен, да нам је дар. Ако нам је нешто позајмљено и дар, онда то треба да чувамо како би смо се сећали да за тај дар треба да дамо уздарије. Светитељи су заволели Бога зато што им је дао благодат. Обилато је Бог обдарио Светитеље нашег рода; много је знаних, али је још више незнаних Светитеља. Ако нас Светитељи нашег рода не препознају и Господ нас неће познати као своје.
Нема веће осуде за човека него да чује речи Господње “Не познајем вас”. Како да Бог не препозна човека за ког је и крв пролио? Зато и треба да се данас сетимо наше Свете Анастасије, коју није заслепа слава овога света, као што није заслепела ни њеног сина Светог Саву, већ ходила ка светлости која се не гаси, која је просветила све Светитеље, која ће просветити и нас, али само ако то желимо. Нека света Анастасија помогне свима нама, а посебно мајкама да васпитавају децу онако како је она своју децу васпитавала, да помогне да у свакој кући завлада мир.
Да Света Анастасија помогне молитвама целом роду људском, да се спасемо од свих невоља и беда, и ове беде која нас је сада снашла у овом времену.
Извор: Епархија шумадијска
