Премудрост Божју, Свету Софију, Мајчицу свих цркава, велику Цркву цариградску, велику Цркву Христову, овога љета оскрнавише… Плаче она Гркиња, из сјећања митрополита Амфилохија, плаче за њеним распећем. Са свих страна хришћанског свијета одјекују критике и жалбе. Јереј Марко Јефтић открива кад је служена посљедња литургија у Аји Софији. Међутим, њена литургија траје, њена „историјска драма и њено предањско служење се настављају“, како рече епископ Атанасије Јевтић у предговору једног грчког издања, који Светигора објављује.
И насловна страна и највећи број страница новог броја образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црнгогорско-приморске посвећен је Мајчици Светој Софији, коју покушавају да затру, али њена небеска купола је исповједник праве вјере, не могу је сакрити, не могу је надвисити минарети. Тако се ни прогоњено православље у Црној Гори не може уништити. О васкрсењу вјере и снази православља у Црној Гори свједоче фотографије које илуструју репортажу са посљедњих литија „За одбрану православних светиња у Црној Гори – до Христове побједе!“. Објављени су апели за престанак прогона Православне цркве у Црној Гори патријарха московског и све Русије Кирила, као и канонских архијереја Православне цркве у Аргентини.
„Рат против цркве у Црној Гори покренут је против Светог Василија Острошког“, како рече владика Јоаникије приликом тродневног утамничења. Нека читају будућа покољења „Како су срушени конаци новог манастира Светог Василија Острошког на Бриској гори“, како се власт у Црној Гори борила против Цркве и Светог Василија. „Умудри, Свети Василије, Црногорце“, као некада Свети Петар, вапио је двадесетих година прошлог вијека митрополит црногорско-приморски Гарило (Дожић). Ту његову молитву, као и један његов извјештај са конференције правослвних цркава у Цариграду публикује Светигора поводом седамдесет година од упокојења тог исповједника Божјег.
Не исповиједа се само вјера, него и језик. Поготову данас! О распећу српског језика за Светигору говори угледни лингвиста проф. др Милош Ковачевић. Иза деградирања језика, тј. народа, стоје и глобализацијски интереси. „Кроз тунел глобализације, глобализма и новог свјетског поретка“ провешће вас др Светислав Лутовац, да бисте осјетили шта је слобода након изласка из таквог мрака нашег вијека. Тамо гдје је слобода, ту је и љубав, примјер из Пекићевог дјела даје ђакон Павле Љешковић у есеју „Секуларизам и слобода“.
Оне који су бескрајно љубили свој народ, своју Цркву, Светигора је прибројала у свој поменик – свједока Христа Бога, оца Мома Кривокапића, приморског стуба наше Цркве, као и старину Митра Гвозденовића из Аргентине. Сјетила се годишњице упокојења историчара Предрага Вукића – живе енциклопедије, оца Варнаве (Гвозденовића) – „тихога сина утјехе“, Светога новомученика ћелијепиперског – „Боривоја Христове истине“, о коме је изашла књига са житијем, акатистом и службом. Они су показали снагу вјере у страдањима. Њима нису требала чуда да кријепе вјеру. А милост Божја многе спасава кроз чудеса, као што свједочи попадија Равијојла у записима из Чајнича.
Свима нама, ево, стиже чудо – Преображење Господње, да се преобучемо у преображењску свјетлост! У уводној Светигориној бесједи, коју је митрополит црногорско-приморски Амфилохије изговорио на Кључком Тавору, архипастир нас подсјећа да је „човјек призван да буде чедо свјетлости вјечне и непролазне“.
Марија Живковић
