„Чујем гласе бесмртне музике и небеску њену хармонију”
Са закашњењем (у доба Интернета!) стиже вијест да се упокојио ђакон Димитрије Игоревич Таланкин, режисер, композитор, сценариста, пјесник, педагог, професор на Инстититу савремене умјетности, члан Савеза кинематографа Русије, син чувеног режисера совјетског доба Игора Таланкина.
Ђакон Димитрије је веома волио Црну Гору, у њој му је било лакше да болује своју болест, између планина и мора. Онај ко воли Црну Гору, он познаје и Његоша, тј. познаје народ Црне Горе, и зато је Дима и могао изговорити ријечи: „Kо је Његош? Његош је народ и народ је Његош!” У Црној Гори га је рукоположио Његово високопресовештенство Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије прошлог љета у Подмаинама, на дан Светог Рафаила Банатског, 29. августа, поводом празника Успења Пресвете Богородице. Димитрије је и тада био тешко болестан. „Он се никада никоме није жалио”, тврде они који су га познавали. „Никоме није говорио о својој болести. Није тражио нарочите начине да се излијечи. Предавши своју душу и живот Богу, усрдно му се молио.“
„Димитрије је умро 2. августа, болујући дуго и мучно. Није се жалио. Уопште никоме. Увијек се радујте Христу, непрестано Му се молите, за све Му благодарите. Управо тако је он и живио до посљедњег свог тренутка. На дан сусрета с Господом причестио се”, казао је поводом упокојења свог другара са студија, Митрополит псковски и порховски Тихон (Шевкунов).
Димитрије Таланкин се упокојио 2. августа 2020. у шездесетој години, на дан Светога пророка Илије. Опојан је 5. августа у Москви.
Рођен је 17. септембра 1960. у Сухуми. Године 1982. дипломирао је режију на ВГИК-у. Свој дипломски филм снимио је у Мосфилму, након чега су га позвали на посао. Радио је као помоћник режисера, филмски режисер. Радио је заједно са својим оцем Игором Таланкином. Од 1996. до 1999. предавао је на катедри Теорија музике Московског државног конзерваторија. „П.И .Чајковски“ предмет „Класична нотација на рачунару и неки проблеми савремене нотације“. Академска камерна музика Д.И. Таланкина извођена је у Рахмањиновој и Малој сали Конзерваторијума. Од 1999. године радио је у московском ТВ и радио Институту „Останкино“. Водио је Радионицу режије. Од музичких најновијих радова најзначајнији су „Квинтет за двије виолине, виолу, виолончело и контрабас, опус 8“ и рок свита „Реминисценције“. А за нас је најзначајнија музика коју је писао на тему Његошеве „Луче“, прочавајући Његошево дјело.
“Kада сам писао музику на Његошеву Лучу микрокозму, имао сам врло чудну инспирацију, због тога што, кад читаш Негоша, замишљаш отворено небо, то је мистично искуство… Свака друга ријеч Његошева је тако дивна, да ова инспирација иде дубоко и мислим да ће због моје инспирације Његошем, други људи у Русији отворити Његоша”, поручио је прошле године Таланкин, рецитујући стихове, у којима сада негдје и обитава: „Чујем гласе бесмртне музике и небеску њену хармонију”.
Да Господ упокоји душу слуге свога Димитрија!
