Све наше слутње о крајњој победи добра јесу обећања Божија исписана у срцима нашим. Ма колико да су од греха та писмена ослабила и избледела, духован човек може јасно да их чита, а и недухован, бар у извесним тренуцима, да их тамно наслути.
Победиће правда неправду;
Тријумфоваће живот над смрћу;
Радост ће прогутати жалост;
Светлост ће разагнати таму.
Љубав ће засновати своје царство, у коме мржња и злоба неће имати места. Човек ће подмладити виђењем Бога и човек-животиња постаће Бого-човек. Све ово и остало добро јесу обећања Божија, урезана у тамом и жалошћу обавијено срце људско.
И сва ова обећања показана су – више него доказана – показана у лицу Исуса Христа. Као што и говори апостол: колико је обећања Божијих, у Њему су да и у Њему су Амин. Сва добра и све људске добре наде нашле су у Христу своју потврду, своје неизгладљиво да и своје громогласно Амин. Ово је једини оптимизам, који има своју историјску основу и фактичку потврду. Сваки други оптимизам је теорија, којој је име – можда.
Свети Владика НИКОЛАЈ Жички
МИСЛИ О ДОБРУ И ЗЛУ
Извор: Епархија зворничко-тузланска
