Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас Свету службу Божију у Цркви Светих Макавеја у подгоричком насељу Толоши, поводом храмовске славе ове светиње. Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је у архипастирскј бесједи казао да се ријечи Господње Ко чува живот свој — изгубиће га; а ко изгуби свој живот Мене ради — наћи ће га; нисам дошао да донесем мир него мач, остварују кроз вјекове те да нема ниједног времена у историји човјека и свијета да ове ријечи нијесу биле потврђене и остварене.
“То свједоче безбројни људи, душе које су се жртвовале за Христа Бога, које су ходиле за Њим и које су имена Његова ради пострадале и остале запамћене и неизбрисиво уписане у књигу вјечнога и непролазнога живота”, рекао је владика.
И Света браћа Макавеји (Авим, Антонин, Елеазар, Гурије, Евсевон, Алим и Маркел), мајка њихова Соломонија, Мататија отац Макавеја, Елеазар првосвештеник, око 180 године прије Христа су се борили за истину и правду Божју, праву истинску вјеру, и пострадали од цара Антиоха који је хтио да наметне Јеврејима идолопоклонство. Они су остали запамћени као свети Божје људи, нагласио је, а они који су их прогонили као злочинци. Подсјетио је и на завјештање које је Мататије умирући оставио својој дјеци, које су они испунили: Не уплашите се од човјека грешника, јер је слава његова у ђубрету и у црвима. Данас се уздигне, а сјутра га нема нигдје, јер се врати у прах свој и помисао његова пропадне.
“То се показало и у наше вријеме. Наставља се страдање светих Божјих људи до наших времена”, бесједио је Архиепископ цетињски, објаснивши да је и овај свети храм мјесто гдје су се наставила мученичка страдања за истину Божију и правду, за вјеру праву и истиниту. Нагласио је да је храм у Толошима посвећен не само браћи Макавејима, Елеазару и мајци њиховој, него у исто вријеме свима онима који су за праву вјеру пострадали. Говорио је и о страдању Василија Божарића, дивнога и часнога свештеника Цркве Божје који је убијен од братске руке 15. новембра 1941. године и који је уписао себе у књигу вјечнога живота, као и браћа Макавеји. Бог је наставио његово потомство и данас је управо његова чукун унука Василиса Божарић примила Свету тајну крштења.
“И то је једно знамења Божије, не мало, као што су знамење Божије и дјевојчице, часна и честита дејца која су пострадала за вјеру, правду и истину Божју, похрањена у овом гробљу, насликане у овоме храму. И оне су пострадале од сличних силника и безбожника, као што је био онај Антиох Епифан, који је мучио и прогонио браћу Макавеје”, поучавао је сабране Високопреосвећени, указујући на фрескопис толошке цркве гдје су осликани Свети мученици Макавеји, Свети мученици момишићки и Свети мученици подгорички пострадали у савезничком бомбардовању 1944. године.
Подсјетивши на страдања која су задесила наш народ и Подгорицу у периоду 1940-1944. године, Митрополит је додао да је овај град разорен, бомбардован од безбожника, када је побијено око 2.000 људи а град срушен малтене до темеља.
“Наставља се дјело насилника и тирана, силника овога свијета, безбожника, али се наставља и дјело Божије, дјело Христово, дјело Цркве Божје. А Црква Христова једна света саборној апостолска је неуништива ни врата паклена не могу ја надвладати. То свједочи и овај свети празник и све оно што се догађало кроз историју. То свједочи и мала Василиса, чукун унука великога мученика и страдалника овдашњега свештеника Василија Божарића, то свједоче сви они који су остали вјерни Христу Богу.”
Митрополит је поручио да је Црква Христова непобједива, као и да светиње подизане у славу Божију и част Светих Божијих људи кроз историју учествују у страдању, али и у васкрсавању:
“Свједок тога је и овај најстарији храм у престоном граду Црне Горе, посвећен дивним Божјем угоднициима, браћи Макавејима. И он је био пострадао, рушен и обнављан. И ево га поново је обновљен, и не само да је у својој првобитној љепоти засијао, него га ево још љепши него што икада био. Кроз њега се сви они који су овдје сахрањени и уграђени у темеље овога храма Богу приближују и прослављају, и Господ их призива да се кроз ово страдање земаљско уграде у вјечно и непролазно Царство Христа Бога нашега”, поручио је на крају литургијске бесједе Високопреосвећени Митрополит Амфилохије.
На крају Литругије храм је опходила литија и владика Амфилохије је благосиљао славске приносе. Честитајући празник и Свето причешће казао je да је све у Цркви у знаку Часнога крста који данас прослављамо, од Тајне крштења до Тајне припремања за вјечно Царство Божије.
Подсјетивши да су данас крштени и миропомазани: Василиса, Богдан, Сара и Весна, Архиепископ цетињски је заблагодарио Господу на умножавању заједнице Христа Бога нашега, истичући да се на тај начин и овај народ и град, враћа сам себи и не само исцјељењу од овога вируса, већ и од много опакијих вируса који овдје владају кроз вјекове:
“Нарочито су владали овдје у 20. вијеку кроз братоубилаштво. Ево наших свједока: свештеномученика Василија Божарића, Митрополита Јоаникија и преко 120 свештеника ове Цркве Божије, као и многих других побијених од небратске руке у том богоодступништву, братоубилаштву, које је завладало овдје код нас под утицајем Бољшевичке револуције и онда редом до наших времена.”
Оцијенио је да су савремени Антиоси бомбардовали Подгорицу, Косово и Метохију, Србију и Црну Гору.
“Мучеништво дјеце побијене овдје 1944. године, настављено је убијањем дјеце у Мурину у наше вријеме. Исти је то злочин који се наставио од времана Макавеја. Тај злочин братоубилачки, који се наставља, започео је када је Каин је убио Авеља брата свога”, појаснио је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.
Помолио се да Бог од тог најстаријег вируса исцијели све људе и земаљске народе, а нарочито нас овдје, јер је то, како је казао, најопакији вирус који влада не само овдје, већ у читавом свијету.
“Ови који су сада на власти тим вирусом братоубиства трују поново овај народ. Добро је што се труде да се излијечимо и од овога вируса (ковида) који долази и пролази, али овај братоубилачки вирус код нас присутан кроз вјекове, у вријеме крвних освета за вријеме Светога Петра Цетињскога и послије тога, братоубилаштво 1919. и 1941-1945, настављен је и данас. Од тога вируса да нас Бог избави и спасе”, казао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, закључивши да је спасење кроз Свету тајну крштења и да је Црква Божија неуништива, вјечна и непролазна.
Протојереј Предраг Шћепановић, парох толошки, честитајући празник својим парохијанима, посебно је заблагодарио породици Савковић, толошким старосједиоцима који су за покој душе Бошка, његове супруге Милеве, Света и Драшка Савковића, који су обнављали овај храм када је био потпуно заборављен, приложили икону Светога Николе.
Због здравствених мјера прописаних од Министарства здравља, ове године је славско сабрање било бројчано мање, а овогодишњи кум славе Миливоје Радоњић предао је за кумство следећу годину породици Раичевић.
