У суботу, 12. септембра, Удружење писаца Крагујевца и братство храма Светога Саве организовали су духовно-поетско вече “Светосавски душепој”. Ово вече је посвећено нашем скромном јубилеју – 30 година од почетка градње храма Светог Саве, као и 10 година од Освећења нашег храма.
Аутор саме вечери био је господин Раденко Бјелановић – председник “Удружења писаца Крагујевац”. Песме су биле посвећене нашем патрону Светом Сави рецитоване од самих аутора. Учесници ове вечери који су свој песнички талант приложили нашој годишњици су: Раденко Бјелановић, Зоран Ранитовић, Љубица Жикић, Татјана Пајић, Радмило Ристић, Раде Кесојевић, Селимирка Ковачевић, Милоје Милојевић, Славиша Миловановић, Стефан Концепт, Никола Ђуран, Дијана Иванова и Јасмина Јовановић.
Наш храм нема велику историју, али зато је у њега уложена сва љубав за лепотом скупљана у нашим верницима цео један век. Толико је било потребно да се изгради један нови храм у Крагујевцу после Саборног храма (1884. године).
У лето, 10. августа 1990. године, почело је са размеравањем и ископавањем темеља. Већ на Велику Госпојину, исте године, извршен је чин Освећења темеља храма руком блаженопочившег Епискова Саве (Вуковића). Поред свих тешкоћа и искушења које прате овај свети подвиг, наш храм је полако почео из темеља да расте у висине. После само пет година створени су услови да се верници и парохијани насеља Аеродром, Виногради, Петровац, Јабучар овде венчавају и крштавају. После шест година (1996) служена је и прва Света Литургија, на Преображење, у нашем храму. Тако је поред ове физичке сразмерно расла и Црква – као живи организам, живог Тела Христовог. 24. октобра 2010. године, руком Његове Светости Патријарха Српског господина Иринеја, наш храм је освећен. У овом светом чину учествовали су и блажене успомене Епископ жички Хрисостом као и наш Епископ шумадијски Господин Јован. Од тада па до данас се ради на његовом завшетку, паралелно бринући се о живој Цркви кроз хор, фолклор, духовне, мисионарске, харитативне делатности.
По речима апостола Павла “ја посадих, Аполос зали, али Бог учини да узрасте” (1 Кор 3, 6), поменућемо и све свештенике и ђаконе који су својим служењем себе неизбрисиво уградили у наш храм, а нама млађима оставили да наставимо њихов многоврсни труд. Наводимо као почетну годину 1995, с обзиром на то да од тада она почиње да живи као парохијска црква. Они су: протојереј-ставрофор Живота Марковић (1995-2006), протојереј-ставрофор Милован Антонијевић (1995-1999), протојереј Дејан Петровић (1995-1997), јереј Дејан Обрадовић (1998-2000), протојереј Драгослав Милован (1997-2001), протојереј Драган Брашанац (2000-2004), протојереј-ставрофор Драган Васиљевић (2001-2009), протојереј Дејан Ђођевић (1999-2009), јереј Ненад Марковић (2006-2009). Ђакони који су служили у нашем храму: Драган Симоновић (1994-1998), Драган Брашанац (1998-2000), Александар Јовановић (2001-2005), Небојша Лека (2006-2007), Остоја Пешић (2008-2009), Милош Ђурић (2013-2017).
Данас братство храма чини: старешина храма мр протојереј-ставрофор Рајко Стефановић (од 2009), протонамесник Немања Младеновић (од 2009), протонамесник Бранислав Матић (од 2009), јереј Александар Мирковић (од 2010), јереј Иван Антонијевић (од 2013) и ђакон Александар Ђорђевић (од 2017).
Извор: Епархија шумадијска
