Питање духовнику:
Помаже Бог! Да ли је оправдано да ријетко одлазим у свој парохијски храм из разлога што се у околним манастирима искупља више искрених вјерника па одлазим тамо на Литургију? А ја тежим оснивању хришћанског брака и сматрам да је много реалније да у неком манастиру сретнем дјевојку која има исте тежње.
Одговор духовника:
Драги брате, нека је благословена твоја добра намера да ступиш у брак. Ако би девојке које имају сличне тежње боравиле све време у манастиру, онда би наравно твоје размишљање било исправно. Јер ако су такве девојке увек у манастиру и нигде не излазе, онда их наравно не можеш ни упознати нигде друго него у манастиру. Међутим сасвим је сигурно да све те девојке које виђаш недељом у манастиру не проводе све време у манастиру осим ако и саме не желе да постану монахиње. Тако да ако желиш можеш исте те девојке срести и изван манастира. Промисли и о овоме. Ти си један део свог живота провео без честих посета манастиру. У неком тренутку си почео да одлазиш редовно у манастир и заинтересовао се за хришћански брак. Бог те је призвао себи и ти си се из неког стања духовне успаваности пробудио и почео да се интересујеш за све што је духовно. Откуд знаш да међу девојкама које још увек не долазе у манастир нема и таквих које ће се тек пробудити за духовни живот? Можда баш нека која би била за тебе најбољи могући избор још увек у стању духовне поспаности и чека само да је нешто пробуди, па да у свему пројави иста интересовања као што их ти имаш. Ако будеш девојку тражио само међу оним девојкама које већ сад долазе у манастир, пропустићеш шансу да се упознаш са девојком која је можда као створена за тебе. Наслућујем из твог питања да си прихватио помисао како су људи који одлазе недељом у манастир на литургију искренији верници од оних који иду у свој парохијски храм. То је врло погрешно и опасно мишљење, које се нажалост веома лако прихвата и шири међу онима који недељом одлазе у манастир на литургију. Такав став ствара дух елитизма који их још више подстиче на ревност, а појачана ревност доводи до утврђивања идеје да је та група људи нешто посебно, да су они духовна елита. То често буди жељу у онима који их виде да и сами се придруже тој елити и да постану и сами ревноснији. Када се такав елитистички дух утврди међу њима, онда они гледају с презиром на све оне који живе другачије. У додиру с таквом групом верника занетих духом елитизма, млад и побожан човек лако поверује да су све девојке које нису део те групе лоше и неподесне за хришћански брак. Буди сигуран да је то крајње погрешно мишљење.
Да би се отрезнио и ослободио духа елитизма, подсећај самог себе да се ниси родио као део те групе хришћана. Родио си се и одрастао као и већина твојих вршњака, а онда у неком тренутку свог живота кренуо си за Христом и стигао до те групе. То што се догодило с тобом може се догодити било коме од твојих вршњака који још увек живе онако како си и ти сам живео пре него си пошао за Христом. Помисли и о томе да је сасвим могуће да неко ко се тек сад пробуди за духовни живот за кратко време престигне те у духовном узрастању. У време док су други апостоли ишли за Христом и слушали Његову науку, апостол Павле је био део ондашње духовне елите, био је фарисеј и син фарисејев, живећи по најстрожијој струји јудејске вере. Чак је био и гонитељ хришћана. Но, када му се Христос јавио, од тог трена апостол павле се више трудио, одвише боја поднео, више пута био у тамници, често у смртној опасности; од Јудејаца је примио пет пута по четрдесет мање један ударац, три пута био шибан, једном каменован, три бродолома претрпео, ноћ и дан проводио на морској пучини; често путовао, био у опасности на рекама, у опасности од разбојника, у опасности од свога рода, у опасности од незнабожаца, у опасности у граду, у опасности у пустињи, у опасности на мору, у опасности међу лажном браћом; у труду и напору, често у неспавању, у гладовању и жеђи, често у постовима, у зими и голотињи. Стога је многе превазишао иако је касније приступио Христу.
Стога се чувај тог духа елитизма и не сматрај да су верници који недељом одлазе у свој парохијски храм нешто слабији у вери од оних који одлазе у манастир. Ако игуман тог манастира подржава такав елитистички дух међу својим верницима, онда се чувај и тог игумана. Таква наука није од Бога. Сети се приче о царинику и фарисеју коју је Христос испричао. Премда се фарисеј у свему придржавао правила, чак и у ситницама, отишао је из храма неоправдан само зато што је себе видео као део духовне елите, те је с презиром гледао на цариника. Цариник је пак отишао оправдан из храма. То је Христова наука и сваки онај ко учи супротно тој науци, у заблуди је макар био монах, игуман или свештеник. Таквих се клони како се не би и сам заразио духом елитизма. Нарочито се чувај монаха који се осмељују да уређују живот супружника. Свети апостол Павле говорећи о браку рекао је да је то тајна велика и упоредио је ту тајну са тајном која постоји између Христа и Његове Цркве. У свету тајну брака која буде између тебе и твоје жене нико не треба да се меша са стране и да вам прописује нека правила. Монаху који се одрекао брачног живота сасвим је лако да каже супружницима како треба да се уздржавају од супружанских односа. Монах који то саветује наликује на оне књижевнике и фарисеје о којима је Христос говорио: “везују бремена тешка и незгодна за ношење и товаре на плећа људска, а прстом својим неће да их помакну.” Тешко таквима!
Од појединих духовника монаха чућеш како је тобож и апостол Павле наређивао супружницима да се уздржавају од брачне постеље. Истина је међутим да је свети апостол Павле написао супружницима: “Муж нека указује жени дужну љубав, тако и жена мужу. Жена није господар од свога тела, него муж; тако и муж није господар од свога тела, него жена. Не забрањујте се једно другоме, сем по договору привремено, да би се предали посту и молитви, па опет да се састанете, да вас сатана не искушава вашим неуздржањем”. Ако пажљиво прочиташ написано видећеш да не постоји ни једна директна заповест о уздржавању од брачне постеље. На против постоји изричита забрана да се једно другом забрањују. Ако се муж и жена међусобно договоре да се привремено уздржавају од брачне постеље како би се предали посту и молитви, онда је такво уздржавање дозвољено. И није навео пост као први услов, него као други, а први услов је договор супружника. Другим речима чак и када је пост, ако се један од супружника без договора, самовољно преда уздржању и забрани се оном другом, такав поступа насупрот онога што саветује апостол Павле. Ако се супружници договоре да се уздржавају неко време, то је за сваку похвалу, али то никако не значи да они који немају такав договор греше што се не уздржавају.
Стога ако чујеш неког монаха да ти говори о уздржању од брачне постеље, најбоље ће бити да га се клониш. Врло је вероватно да ће ти и у другим стварима дати погрешан савет. Не тражи себи жену која би била супер побожна и безмало монахиња. Побожност ће лако стећи ако поседује друге људске квалитете. Ако је ултра побожна, али умисли да је савршена, и да све зна најбоље на свету, тешко њеном мужу. Тражи себи жену која ће те волети и коју ћеш ти моћи да волиш читаву вечност. Такву жену тражи свуда а не само међу онима који недељом одлазе у тај манастир.
Извор: Телевизија Храм
