„Дан Господњи“ у новозаветним списима има есхатолошки смисао. То je дан Другог доласка Господњег са славом, ради свију. У тај дан сви ћe „угледати Сина Човјечијега гдје иде на облацима са силом и славом великом“ (Мк. 13, 26). Ми живимо у овом есхатолошком ишчекивању, али у Цркви есхатологија није само далека будућност. У Цркви садашњост укључује и будућност, и прошлост. „Дан Господњи“ ћe доћи, али он непрестано долази у Цркви, јер Господ долази „Својима“.
Евхаристија je трпеза Господа Који долази у Цркву у Духу. „Да једете и пијете за Mojом трпезом у Царству Моме“ (Лк. 22, 30). Евхаристија је Јагњетова гозба, на којој ми, објављујући Његов други славни долазак, пијемо и једемо са Њим, и Он куша са нама ново вино у Царству Своме. Сваки пут у Евхаристији ми очекујемо Његов долазак к нама. „Да, дођи, Господе Исусе!“ (Откр. 22, 20) – таква je наша евхаристијска молитва. Маран ата – наш Господ долази. Евхаристија je „Трпеза Господња“ која се савршава у „Дану Господњем“.
Протојереј Николај Афанасјев,
Трпеза Господња
