У недељу 13. септембра 2020. године када је Српска Православна црква прославила Сабор српских светитеља, Свете мученике јасеновачке и Полагање појаса Пресвете Богородице, у порти Ораховачке цркве одржано је посебно сабрање. Захваљујући труду и љубави Димитрија Марковића, Србина и хуманисте из Бајине баште и његове супруге докторке Раде, на Косово и Метохију је дошла Александра Нинковић- Ташић, предсједник Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупин” која је слушаоцима нашег Радија позната по бројним предавањима о нашим великим научницима Пупину, Тесли, Милутину Миланковићу, владики Николају, дубровачким Србима…
Александра Нинковић Ташић и Звонари слободеУ црквеној порти су се окупили мјештани Ораховца и Велике Хоче и уживали у несвакидашњем предавању, својеврсној трпези знања, љубави, вјере и национализма, које им је приредила Александра говорећи о Звездобројцима, али и о владики Николају.
Парох ораховачки отац Веља благословио је сабрање, а госте представила новинар и професор Оливера Радић.
За Ораховчане је ово био јединствен и изузетно важан догађај јер, како је у најави рекла Оливера, као што је Пупиново звоно, које је на молбу владике Николаја стигло у Орхрид да најави ослобођење, за мјештане Ораховца је Александрин долазак са књигом ,,Звонари слободе“ био, симболично, најава ослобођења које нестрпљиво чекају.
Александра је прије Ораховца, у суботу одржала предавање у Јасеновику, а посјетили су и манастире Драганац, Грачаницу и Зочиште.
По окончању предавања гости су, заједно са домаћинима молитвено учестовали на канону Светим Врачима у Зочишту гдје су Александра и њени сапутници(њен супруг и Марковићи) имали прилике да разговарају са игуманом Стефаном .
Оливера додаје да Димитрије Марковић сарађује са хуманитарним организацијама из Чешке и Словачке које помажу нашем народу на Косову и Метохији и професионално се бави превођењем књига са та два језика. Тренутно прикупља новац за куповину санитетског возила за Дом здравља у Гуштерици.
Оливера Радић послала нам је и писма тј. утиске које су њој послали Александра, Димитрије Марковић и његова супруга иначе докторка у Ужицу, чим су се вратили кући из ове посјете, који су такође у духу наше вјере и братске љубави.
Александра Нинковић Ташић:
Два дана која припадају више небу него земљи! Предавање у школи Свети Сава у Јасеновику и у Ораховцу. Ни мањих енклава, ни плављег и ширег неба. Такво гостопримство нисам знала да може да постоји. Људи топли, у том – само на земљи омеђеном простору – слободни.
А као златном нити увезасмо сусрете са игуманима и братијом манастира Бањска, Драганац, Зочиште и игуманијом и сестрама у Грачаници. Неописиво, неизрециво. Ништа налик ономе што политика доноси. Част, духовност, спремност да се све да за слободу нашег народа. После сусрета са људима и децом за које сам мислила да више не постоје, после сусрета са правим звездобројем, могу само рећи – Косово је било, јесте и биће Србија. Њен најбољи део.
др Рада Марковић:
Памтићу ова два дана као најлепшу лекцију из “Буквара Православне љубави”… Непрестано примање и давање доброте и радости.На сваком кораку у другачијем облику.Нестварно а стварно.Толико ретко а толико лако…Осећала сам се као дете које краде колаче са туђе трпезе и ужива, али најважније за мене је то што сам душом разумела да је Александра Божији сасуд нама послат да пронађе још један ковчег изгубљеног блага (истину у Звездобројцима) како бисмо у небо гледали чешће.Она је успела а то је жив доказ вама са Косова и Метохије да истина мора осванути. ..
Димитрије Марковић:
– У Светом Писму је речено да ће Христос када дође у слави рећи онима са десне стране: ”Ходите благословени Оца мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања свијета. Јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме; Наг бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и посјетисте ме; у тамници бијах, и дођосте ми.” (Мт. 25, 31-36) Из ових речи видимо да милосрђе не подразумева само материјалне дарове потребитима – нахранити, напојити и оденути, него се једнака вредност даје и нематеријалним даровима – примити странца, посетити болеснога и ближњега у тамници. Ономе ко је у тамници својом посетом показујемо да није заборављен и остављен, доносимо му лепу реч, реч утехе и охрабрења. Доносимо му наду. Српски народ на Косову и Метохији је у тамници. Постављањем граничних прелаза између централне Србије и Косова и Метохије цео тај простор претворен је у тамницу. Свака енлава на Косову и Метохији је тамница у тамници а свака српска кућа у енклавама је својеврсна тамничка ћелија. То је одговор на ваше питање због чега смо организовали ова предавања у Јасеновику и Ораховцу. Дошли смо да посетимо нашу утамничену браћу и сестре и бар на тренутак, попут Симона Киринејца (Лк. 23,26), поделимо терет крста са њима. Као што нисмо случајно изабрали места, Јасеновик (Косово) и Ораховац (Метохија), тако нисмо случајно одлучили да то то буду управо предавања христољубиве и звездољубиве Александре Нинковић-Ташић. Оно што њена предавања разликује од других јесте то што на њима не говори само о успесима Пупина, Тесле, Миланковића и других наших великана у области науке него у једнакој мери и о њиховим хришћанским врлинама. Посебну вредност Александрином раду даје управо то што у времену кризе нуди деци као узор оне који су били велики не само у области науке већ и као људи, у складу са речима Светог Владике Николаја Охридског и Жичког да је образован онај ко има образа Божијег у себи. Они који су слушали њена предавања или читали о Михаилу Пупину знају колико је дугачка листа његових доброчинстава, и да се на њој налази и помоћ за цркве и манастире на Косову и Метохији. Између осталог ту је помоћ за манастир Грачаницу, за обнову Самодреже, цркву у Бабином Мосту, штампање монографије о Високим Дечанима итд. Да бисмо само поменули сва његова доброчинства Цркви, народу , држави и појединцима, било би неопходно једно посебно предавање. Због тога, као што је он имао обичај да из поштовања устане увек када би говорио о својој мајци, тако би и сваки Србин требало да устане када се помене Пупиново име. Дечацима из Јасеновика и Ораховца желим да буду попут Пупина, Тесле, Миланковића и других наших великих научника а девојчицама да следе пут Милеве Марић-Ајнштајн, Надежде Петровић, Јелене Страцимировић-Балшић и Александре Нинковић-Ташић. Први корак ка томе да буду људи попут њих јесте да поштују и слушају своје родитеље, а да би били озбиљни научници да поштују и слушају своје учитеље и наставнике. Изнад свега тога желим им да буду добра деца Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве. Захваљујем се на гостопримству игуманима манастира Бањске, Драганца и Зочишта, игуманији манастира Грачаница и нашим дивним пријатељима и домаћинима у Јасеновику и Ораховцу.
Извор: Радио Светигора
